Vučić: Brisel treba da se izjasni o odstupanju Prištine od dogovora

Aleksandar Vučić je, u izjavi novinarima posle sastanka s predsednikom Rusije u Moskvi, kojeg je obavestio o najnovijem razvoju događaja, ukazao da je vest o odlaganju formiranja ZSO došla samo dan poššto je Priština praktično nagrađena potpisivanjem SSP-a, a da nije uradila ono na šta se obavezala Briselskim sporazumom.

Podsetio je da se 40 odsto Briselskog sporazuma tiče ZSO, da je to jedino što je Beograd tražio u cilju zaštite Srba na Kosovu, da je Priština dobila SSP pre nego Beograd otvaranje poglavlja, a da svejedno nije negativno reagovao na to.

Međutim, objasnio je premijer, najava suspenzije formiranja ZSO je nešto što se više ne tiče samo Prištine, već i Brisela.

"Ovo otvara mnogo šira, veća i krupnija pitanja od toga kakav je odnos Prištine... Ovo nama nameće druga, mnogo važnija i mnogo otvorenija pitanja o kojima mi moramo da razmislimo – da li se isplati biti pošten i odgovoran, ispunjavati svoje obaveze a da za to ne budete nagrađeni ili je bolje da ne ispunjavate ništa a da budete nagrađeni... Da ne govorim i o drugim pitanjima koja se ovde otvaraju, a koja ne bih danas da pokrećem", rekao je premijer.

Najavio je sastanak državnog vrha, kako bi se procenilo šta sve ovo znači s gledišta suštinskih i strateških interesa Republike Srbije.

U otvorenom i dugom razgovoru premijera Vučića i ruskog predsednika Putina bilo je reči o mnogim temama, pre svega ekonomskim, ali su na dnevnom redu bili i saradnja i bezbednost u regionu, situacija u Evropi, članstvo Kosova u Unesku i pitanje sankcija Rusiji.

Premijer je ponovio da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, dok je Putin potvrdio razumevanje ruske strane za stav Srbije da Kosovo ne treba da bude članica Uneska.

"Imali smo otvoren, dug i sadržajan razgovor, pre svega o ekonomskim temama, unapređenju saradnje u sferi poljoprivrede, građevinskoj industriji i o tome kako da uvećamo trgovinsku razmenu", rekao je Vučić novinarima po sastanku.

U razgovoru je potvrđeno partnerstvo Srbije i Rusije u očuvanju mira i stabilnosti u regionu, a premijer Vučić je istakao da će Srbija i ubuduće ulagati u očuvanje stabilnosti i mira, uprkos zbivanjima u Makedoniji, Crnoj Gori i Prištini, BiH, kao i nepotrebnom naoružavanju drugih zemalja u okruženju. 

Komentarišući izjavu hrvatskog ministra unutrašnjih poslova Hrvatske Ranka Ostojića, koji je, na najavu da će Srbija nabaviti rusko oružje, rekao da je Hrvatska članica NATO-a te da može da se odbrani, Vučić je rekao da neće nikoga da napada.

"Srbija nikoga neće da napada. Ne znam kakvi su planovi Hrvatske, ne znam šta će im balističke rakete i lansirne lampe", rekao je Vučić odgovarajući na novinarska pitanja nakon sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Dodao je i da ne razume sve to što dolazi iz Hrvatske, ali i da neće ni da se meša.

"Ono što nas zanima – možemo li mi da sačuvamo našu teritoriju, građane i narod i to će Srbija biti u situaciji", rekao je Vučić.

Putin očekuje rešenje za "Fijat", niža cena gasa za "Azotaru" i MSK

Premijer je novinarima preneo da je predsednik Rusije Vladimir Putin u razgovoru sa njim rekao da očekuje da će problem izvoza "Fijatovih" vozila u zemlje Evroazijske unije biti otklonjen.

Vučić je istakao da je ruskom predsedniku ponovo ukazao na pitanje izvoza "Fijatovih" automobila na rusko tržište.

"Ukazao sam na to da smo dobili informaciju da je to za Kazahstan problem, pretpostavljam zbog vozila koja oni proizvode. Predsednik Putin je rekao da će razgovarati i da misli da će taj problem biti otklonjen", rekao je Vučić.

Naveo je i da je sa ruskim partnerima dogovrena niža cena gasa za "Azotaru" u Pančevu i "Metanolsko-sirćetni kombinat" (MSK) u Kikindi.

"Ostaje da se dogovorimo o tehničkim stvarima, ali smo se suštinski dogovorili da "Azotara" i MSK imaju nižu cenu gasa", rekao je Vučić.

Podsetio je da je postignut dogovor za proširenje skladišta gasa u Banatskom dvoru, sa dosadašnjih 460 miliona kubika gasa na milijardu kubika, kao i da je bilo reči o izgradnji novog skladišta u Itebeju od milijardu kubika gasa, te da veruje da će i taj posao uskoro biti dogovoren.

"Time bi Srbija mogla da uskladišti dve milijarde kubih metara gasa, i tog trenutka imamo jednogodišnje potrebe Srbije za gasom i onda smo manje osetljivi na političke promene odnosa u svetu, energetske krize koje se javljaju", rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija obezbeđuje svoju energetsku stabilnost zbog svoje dece i budućnosti.

Premijer je rekao i da je sa Putinom razmotrio sve energetske teme, saradnju ruskog i srpskog akcionara u NIS-u, zajedničkom rusko-srpskom preduzeću.

Razgovor u četiri oka 

Upitan šta mu je Putin rekao tokom razgovora u četiri oka, Vučić je odgovorio da ne želi da deli te informacije, jer o razgovorima tet-a-tet nikad ne govori.

Dodao je da bi sledeće godine premijer Rusije Dmitrij Medvedev trebalo da dođe u Srbiju, kao i da bi predsednik Srbije Tomislav Nikolić trebalo da poseti Moskvu, a najavio je i posetu zamenika premijera Rusije Dmitrija Rogozina Beogradu u decembru ove godine.

"Mi imamo korektne odnose i uvek smo dobrodošli jedni kod drugih", rekao je Vučić.

Ocenivši da je poseta Moskvi veoma važna, jer je reč o trećoj zemlji po trgovinskoj razmeni, Vučić je istakao da u sledećoj godini očekujemo značajno uvećanje trgovinske razmene.

"Mnogo toga je pred nama. U ekonomiji, pre svega, želimo brži i još bolji napredak u odnosima", zaključio je premijer.