Đurić: Ne traži se formalno priznanje Kosova, ali...

"Zahvalni smo ambasadoru Ditmanu što je razjasnio poziciju Nemačke kada je u pitanju pristupanje Srbije EU. Tačno je da se od Srbije ne traži de jure priznanje, ali ako vam se traži da ukinete sve privremene organe, sve opštine na KiM a da o tome nijedna reč nije izgovorena na pregovorima, ako vam traže da predate Gazivode, da u zakonu o sedištima sudova izbrišete KiM kao deo nadležnosti sudova, šta je onda to, da li je to eksplicitan ili implicitan zahtev?", upitao je Đurić.

U prilog tome dodao je da se, između ostalog, traži i da naša ministarstva – Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova – podnose kvartalni izveštaj kosovskim vlastima.

"Srbiji je stalo da normalizuje odnose sa Prištinom i da gradi budućnost odnosa sa EU, da ide putem evrointegracija, ali mi imamo odgovornost prema istini, odgovornost da građanima kažemo istinu šta se od Srbije traži", naveo je Đurić.

Prema njegovim rečima, odluku o daljim koracima doneće predsednik Vlade Aleksandar Vučić nakon konsultacija sa svim najvišim zvaničnicima u zemlji.

"Mi razgovaramo sa svim članicama EU, trudimo se da se naš glas što više čuje, postavljamo pitanja gde je razgovarano i kada da se ukinu srpski organi na KiM, da se prekine sa finansiranjem srpskih institucija, da se predaju Gazivode, da srpska ministarstva podnose kvartalne izveštaje kosovskim institucijama", kaže Đurić. 

Kako navodi, nema odgovora, ali Srbija i dalje razgovara sa članicama EU zašto je to našlo mesto u nacrtu platforme.  

On ističe i da je dijalog Beograda i Prištine diskreditivan pokušajem da se, mimo dogovora, Kosovu omogući članstvo u Unesku, dok se istovremeno odlaže formiranje Zajednice srpskih opština.

Đurić je objasnio da bi nemački amandman uveo evropske integracije Srbije u ono što nazivamo tzv. turskim scenarijom.

"Srbiji bi bilo omogućeno da otvori poglavlja 35, 32, 23 i 24 eventualno, a onda sve dok ne sprovedemo sve ove nemoguće elemente ne bismo mogli da dalje otvaramo poglavlja i to bi bilo suštinsko uslovljavanje Srbije", rekao je Đurić.

"Dakle ne de jure, u pravu su oni koji kažu da se de jure ne traži priznanje, ali građani sami mogu da zaključe", istako je Đurić.  

Na konstataciju da je nemački ambasador u Srbiji Aksel Ditman rekao da nema novih uslova kako bi se otvorila pregovaračka poglavlja, Đurić je samo upitao gde je i kada razgovarano o stvarima o kojima se sada govori u nacrtu platforme. 

"Ja samo pitam gde i kada je razgovarano o ovim stvarima koje se traže u nacrtu platforme, neka neko kaže kada, dan i sat, sa kim je to razgovarano ili papir na kome su se strane to dogovorile. Tako nešto ne postoji", objasnio je Đurić. 

On je istakao da Srbija ni sa kim ne želi da se svađa niti da polemiše, nego da radi na budućnosti regiona. 

"Ali, ne tražite od Srbije da radi protiv svojih interesa", istakao je Đurić i ponovio da Srbija nedvosmisleno govori da o tim stvarima nije bilo reči.