Davenport: Izveštaj o napretku u nedelji od 19. oktobra

Na debati na temu "Srbija i EU – koji su naši uslovi", koju je organizovao Institut za evropske poslove, Davenport je rekao da će, naravno, u izveštaju biti pozitivnih procena, a novost će biti konkretna uputstva kada je reč o akcijama koje treba preduzeti, prenosi Tanjug.

Davenport je objasnio da će u ovogodišnjem izveštaju biti i konstruktivnih kritičkih tačaka i malo više konkretnih uputstava kada je reč o konkretnim akcijama u oblastima kao što su pravosuđe i ljudska prava.

Davenport je rekao da će izveštaj kao i uvek biti sveobuhvatan i da će se konkretne tačke i uputstva odnositi na opšti pravac politike tokom idućih godina.

"To je malo drugačiji pristup, to je novost u ovogodišnjem izveštaju, ali ne možete da očekujete neka iznenađenja. Što se tiče medija, naravno da će se izveštaj baviti i problemima u medijskoj sceni u Srbiji", rekao je Davenport.

On je rekao da nijedna zemlja kandidat ne može postati članica EU bez ispunjavanja kriterijuma iz svih 35 poglavlja i izrazio uverenje da će prva poglavlja u pregovorima o članstvu Srbije u EU biti otvorena do kraja ove godine.

Davenport je naveo da Evropska komisija smatra da je spremno otvaranje poglavlja 32, koje se odnosi na finansijsku politiku.

"Mislim da će sledeća tema biti otvaranje poglavlja o vladavini prava", rekao je Davenport navodeći da se očekuju odluke Vlade Srbije o usvajanju akcionih planova za poglavlja 23 i 24.

Kako je naveo, otvaranje poglavlja 23, koje se odnosi na političke reforme, pravosuđe, borbu protiv korupcije, ljudska i manjinska prava i medijske slobode, predstavlja veliku mogućnost za Srbiju da taj okvir koristi kako bi omogućila poboljšanje uslova za obične ljude.

"Akcioni plan predstavlja novu šansu za Srbiju i on će biti okvir za implementaciju", kaže Davenport i navodi da u debati poput ove moraju da učestvuju predstavnici Vlade Srbije.

Bez članstva Srbije, EU neće biti kompletna

Odgovarajući na pitanje da li je priznanje Kosova uslov za članstvo u EU, Davenport je naveo da je, kada je reč o poglavlju 35, koje se odnosi na Kosovo, jedinstven stav svih 28 članica Unije da mora doći do sveobuhvatne normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Normalizacija odnosa, dodao je, jeste jedan od uslova.

Davenport kaže i da bez članstva Srbije, kao i drugih zemalja u regionu, EU neće biti kompletna.

Povodom izbegličke krize, Davenport je rekao da se očekuje da će sutra na konferenciji EU i zemalja Zapadnog Balkana u Luksemburgu biti doneta zajednička deklaracija, navodeći da postoje problemi unutra EU i da je ona u krizi u nekoliko aspekata, ali da u ovakvoj situaciji ipak predstavlja politički okvir i može da ponudi mogućnosti i mehanizme da se na efikasniji način bavi ovakvim zajedničkim izazovima.

Docent Filozofskog fakulteta Jovo Bakić rekao je da do kraja godine treba očekivati otvaranje poglavlja 32 i 35 i da je to ono što se moglo čuti od zvaničnika EU.

Bakić je kritikovao pojedine zemlje EU zbog, kako navodi, ksenofobije i odnosa u izbegličkoj krizi.

Zoran Lutovac iz Demokratske stranke rekao je da je pored uobičajenih kriterijuma za sve zemlje, bilo uslova koji su se postavljali u slučaju Srbije, navodeći da su to političke elite u Srbiji prenaglašavale da bi opravdale svoju, kako je ocenio, neuspešnu politiku i da je to bio izgovor vlasti da EU uslovljava i od Srbije traži više nego od drugih zemalja.

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko ocenila je da je regionalna saradnja ključ za približavanje EU, ali i da Srbija ima male unutrašnje kapacitete za taj proces.

Biserko je navela da poglavlja 23 i 24 jesu neka vrsta podsticaja za institucije u dostizanju standarda EU.