Dokle se stiglo sa reformom političkog sistema

Dosadašnji predlozi kreću se od izmena skupštinskog poslovnika, preko izbornog zakonodavstva pa do - Ustava. Koji smer je za SNS najizvesniji saznaćemo za desetak dana.

Zoran Babić iz SNS-a rekao je da bi parlament od 150 poslanika bio adakvetan veličini teritorije i broju stanovnika države. Kako dodaje, u SNS-u se vodi snažna debata i veruje da će ta stranka sredinom oktobra izneti i njihove mere.

Gordana Čomić iz DS-a rekla je da bi volela da svi razgovaraju o političkom integritetu ljudi koji se bave javnim poslovima.

"Možemo li to staviti kao načelo u Ustavu, šta ti je obaveza kad dobiješ javnu funkciju da upravljaš nekim opštim dobrom, da to bude precizno napisano u Ustavu i onda razrađeno zakonom", kaže Čomićeva.

Stranke se zalažu i za smanjenje broja poslanika u Skupštini Srbije, ali i bolju zastupljenost opština i gradova u Parlamentu. Optimalan broj još se traži.

"Predali smo vrlo jasno devet predloga i još sedam dodatnih predloga koji znače oblikovanje našeg političkog sistema o promeni izbornog zakonodavstva, smanjenje broja poslanika, smanjenja borja u vladi. Mi smo predložili da se ukinu okruzi i funkcije načelnika okruga koji nikakvu funkciju nemaju, predstavlja samo realni trošak", rekao je Rasim Ljaljić iz SDPS-a.

Osim političara, čuće se i glas stručnjaka i civilnog sektora. Tek tada, kompletiraće se predlozi.

Profesor FPN-a Zoran Stojiljković rekao je da bismo morali da imamo personalizovani proporcionalni sistem, umesto činjenice da na konkretnom izbornom mestu birate čoveka sa imenomi prezimenom i morate imati mogućnost građana da imaju informacije o tim građanima i njihovu relativno autonomnu poziciju. Kako je dodao, bez toga vi nećete promenti odnos snaga.

Akciona grupa za promenu političkog sistema do kraja godine izaći će sa konkretnim stavovima o promeni političkog sistema.