Pajtić: Peti oktobar nije imao snagu koju je trebao da ima

"Tog dana, 5. oktobra je napravljena ta prekretnica da Srbija više nije zemlja koja se otvoreno oružano konfrontira sa drugim zemljama. Ali, da li danas imamo pravnu državu - nemamo, da li imamo demokratiju - nemamo, da li imamo nezavisne medije - nemamo i u tom pogledu dometi 5. oktobra jesu ograničeni", rekao je Pajtić za agenciju Beta.

On je podsetio da su posle 5. oktobra počele da se grade nove institucije koje kontrolišu sistem, poput zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja i da je pokrenut "bespovratni proces pridruživanja Evropskoj uniji, koliko god je za vreme ove vlasti taj proces usporen".

Govoreći o razlozima za neuspeh 5. oktobra, Pajtić je podsetio da su DOS činile stranke različitih orijentacija i da "DS nije bila u poziciji da ima dominantnu ulogu".

Prema njegovim rečima, već 6. oktobra bio je jasan sukob između predsednika vlade Zorana Đinđića koji je zagovarao proevropski pristup i predsednika države Vojislava Koštunice, koji je imao drugačiji pristup.

"Polovina ljudi koji su bili uz DOS nisu bili protiv Miloševića zato što je vodio ratove, već zato što ih je izgubio", rekao je Pajtić i dodao da neuspeh 5. oktobra vidi u nedostatku "hrabrosti, odlučnosti, čestitosti i integriteta kod činilaca političkog života".

Pajtić je kazao da se ne može očekivati novi 5. oktobar, jer bi to bilo protivprirodno okupljanje stranaka, ali da će DS nastaviti da insistira na promenama i socijalno odgovornoj državi.

"Opozicija nije nečujna, mi nismo ista stranka kao i pre tri godine, uvideli smo greške. Želimo socijalno odgovornu državu, ne robovanje bankama i drugim silama, već pre svega robovanje njegovom narodu", rekao je Pajtić.

Pajtić je najavio da će sutra DS organizovati tribinu povodom 5. oktobra.

Hronologija 5. oktobra 

U ponedeljak se navršava 15 godina od velikih demonstracija u Beogradu kojima je okončana vladavina Slobodana Miloševića.

Demonstracije su izbile pošto je Milošević odbio da prizna rezultate izbora za predsednika SR Jugoslavije u septembra 2000. koje je izgubio od kandidata DOS i lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice.

Demonstranti su 5. oktobra u Beogradu, na platou ispred tadašnje Savezne skupštine a danas Doma Narodne skupštine, stigli iz čitave Srbije u kolonama automobila, autobusa i kamiona dugačkim desetine kilometara, probijajući buldožerima policijske blokade na putevima.

Već u prepodnevnim satima policija je upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da uđu u zgradu parlamenta, ali bezuspešno. Zgrada Savezne skupštine je demolirana i zapaljena, kao i zgrada RTS-a u Takovskoj ulici.

Policija je ubrzo prestala da pruža otpor i mahom se pridružila narodu.

U večernjim satima 5. oktobra 2000. građanima se sa terase Skupštine Beograda obratio novi predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a narednog dana, 6. oktobra, Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici.

U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara. Povređeno je 65 ljudi.

Slobodan Milošević je u aprilu 2001. uhapšen zbog finansijskih malverzacija, a dva meseca kasnije je izručen Haškom tribunalu gde mu je suđeno za genocid u Bosni i Hercegovini, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu. Umro je 11. marta 2006. od infarkta, u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala.