Srbija i Mađarska sutra o otvaranju granice

Dačić je nakon sastanka s ministrom spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peterom Sijartom i ministrom unutrašnjih poslova Srbije Nebojšom Stefanovićem istakao da je to prvi konkretan potez dve zemlje ka normalizaciji situacije oko izbegličke krize, prenela je Beta.

Ministar Sijarto je istakao da je prošle godine bio skok u ekonomskoj razmeni Mađarske i Srbije, zbog čega je Mađarima važno da se što pre otvore auto-put i granični prelazi sa Srbijom.

"Ukoliko srpska policija postigne da se ne podiže pritisak izbeglica na prelazima, mi ćemo te prelaze otvoriti, jer to je zajednički cilj i Srbije i Mađarske", rekao je Sijarto.

Peter Sijarto je izjavio u Beogradu da je ta zemlja počela da gradi bezbednosnu prepreku duž granice sa Hrvatskom kako bi predupredila ilegalne ulaske na svoju teritoriju, preneo je Tanjug.

Sijarto je rekao da se ta ograda postavlja na dužini od 40 kilometara u predelu pograničnog mesta Beremen.

Mađarski ministar je kritikovao Hrvatsku što izbeglice, umesto da ih zbrinjava, bez registracije autobusima prevozi na mađarsku granicu, uz opravdanje da je to dogovoreno sa mađarskom policijom.

"Nikad nismo sklopili takav sporazum i zamolio bih hrvatske vlasti da prestanu da šire laži", rekao je Sijarto, dodajući da se ograda u dužini od 40 kilometara postavlja kako bi se smanjili ili sprečili ilegalni prelazi migranata.

Dodao je i da ograda na granici sa Srbijom nema nikakve veze sa Srbijom, već da je Mađarska na to bila primorana kako bi zaustavila ilegalne prelaske granica.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović rekao je da je iznenađen da Hrvatska nije spremna za migrantsku krizu, budući da je godinu dana posmatrala događanja u komšiluku.

Najavio je da će srpske vlasti pokušati da sa hrvatskim rade na uspostavljanju normalne dinamike na auto-putu i graničnim prelazima.

Šef mađarske diplomatije kazao je da je premijer Hrvatske oštro napadao Mađarsku, jer je ono što se danas dešava u Mađarskoj uporedio sa najmračnijim istorijskim događajima u 20. veku, što je neprihvatljivo.

"On (Milanović) je napao Mađarsku jer se navodno nismo na pravi način odnosili prema migrantima, a i pored navodnih priprema u Hrvatskoj juče se urušio sistem za prihvat migranata. Bilo bi bolje da je hrvatski premijer iskoristio vreme koje je utrošio za napad na Mađarsku, da pripremi svoju zemlju da izdrži još dva dana talas migranata", kritikovao je on.

Sijarto je kazao da je hrvatska vlada trenutno zauzeta time da prevozi migrante prema mađarskoj granici umesto da im obezbedi smeštaj i sve što je neophodno.

"Koja je to evropska solidarnost", upitao je Sijarto dodajući da se Hrvatska ne pridržava pravila, i da mase nagovara na krivično delo, jer je ilegalni prelazak granice krivično delo.

S tim u vezi je konstatovao da će Hrvatska, koja želi da postane deo šengenske zone, morati još jako dugo da se priprema za tako nešto.

"Migranti dolaze i odlaze, a susedi ostaju"

Ministri Dačić, Sijarto i Stefanović ocenili su da su odnosi dve zemlje odlični i da ne treba dozvoliti da ih pokvari izbeglička kriza, jer "izbeglice dolaze i odlaze, a susedi ostaju".

Dačić i Sijarto su podsetili na reči dva premijera na prošloj zajedničkoj sednici vlade održane 1. jula u Budimpešti, prema kojima bilateralni odnosi dve zemlje nikada nisu bili bolji, dodajući da je uložen veliki trud da se napravi suštinski pomak u prevazilaženju pitanja prošlosti.

Oni su ukazali da nije reč o problemu dve zemlje, već je problem u tome što je evropska politika doživela neuspeh kada je reč o izbegličkoj krizi, jer ne postoji jedinstven stav.

"Suština je da svi ti sukobi – napad iregularnih migranata na mađarsku policiju, bacanje suzavca, povređivanje ekipe RTS-a, ne nastaju zbog odnosa Srbije i Mađarske", poručio je Dačić i naveo da bi prvi konkretan potez posle tih sukoba da mađarske vlasti sagledaju mogućnost otvaranja Horgoša za saobraćaj.

"Zbog svega toga smatramo da i u kriznim situacijama, a ovo jeste, iako možda EU to ne želi da kaže, kriza oko iregularnih migracija, jedna od najvećih kriza koje su pogodile Evropu posle Drugog svetskog rata. Srbija se našla u delikatnoj poziciji između dva kraka EU. Ako se Mađarska žali što joj migranti dolaze između ostalog sa juga, mi možemo da se žalimo što nam iregularni migranti dolaze pravo iz EU", rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, to znači da je evropska politika doživela neuspeh jer ne postoji jedinstven stav prema tom problemu.

On je istakao da je stvorena situacija u kojoj ne postoji jedinstvena evropska politika, te da se Srbija ni kriva ni dužna našla na toj ruti.

"Srbija ne može da dozvoli da bude žrtva nejedinstvene politike EU, a potrudila se da se ponaša dostojanstveno u ovoj situaciji, korektno prema migrantima i državama u okruženju", naglasio je Dačić.

On je podsetio da se Srbija i dalje suočava sa problemom 44.000 izbeglica iz BiH i Hrvatske, čiji status nije rešen ni posle dve decenije od ratova na prostoru bivše Jugoslavije, kao i više od 20.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije.

Srbija se, prema njegovim rečima, potrudila da deluje odgovorno, da kao zemlja kandidat obezbedi da se sa što manje problema i potresa ta kriza prevaziđe.

"Zato je veoma važno da kroz ove posete i otvorene dijaloge u trenucima kada postoji kriza pokažemo da smo u stanju da rešavamo probleme. Dogovorili smo se da bude stalne koordinacije među našim ministarstvima, da se izbegnu situacije od proteklih dana", rekao je Dačić.

On je dodao da je zahtev i molba Srbije da se stanje što pre normalizuje, otvori auto-put na Horgošu, naglasio da se apsolutno protivi zatvaranju tih komunikacija, a da taj problem postoji i sa Hrvatskom.

Srpski šef diplomatije je dodao da Srbija, s druge strane, ne želi da podstiče dalje podele i sukobe među državama članicama EU, jer je vidljivo da se uzdrmao sistem Unije i da se pojedine zemlje nalaze u stanju otvorenih napada i sukoba.

Šef mađarske diplomatije objasnio je da je smatrao važnim da danas dođe u Beograd kako bi preneo stav Mađarske, a to je da su odnosi dve zemlje odlični i da sada izuzetno teški i ozbiljni izazovi ne mogu da nanesu veliku štetu.

"Mislim da u Evropi danas vlada licemerje. Evropa ne govori iskreno o tome koliko je veliki ovaj izazov koji pred nama. Stalno se napadaju oni koji zaista taj problem definišu i nazivaju pravim imenom, a Mađarska je ta koja to čini. Ovo nije samo migrantska kriza, već se radi o masivnoj seobi naroda, koja ne može tako brzo da prestane", ukazao je Sijarto.

On je preneo da postoje istraživanja prema kojima se u okruženju Evrope nalazi više od 20 miliona ljudi koji bi mogli postati izbeglice.

"Moramo da uvidimo i to da ovaj veliki izazov pokazuje da sistem ne funkcioniše zajednički sistem migracije u Evropi.

"Kvote koje se predlažu oko podela migranata među zemljama EU je nonsens", podvukao je Sijarto dodajući da Mađarska ima predloge za rešavanje krize.

Prema tom predlogu, prvi je da se uspostave zajedničke snage koje bi zaštitile spoljne granice EU u Grčkoj i da u osoblju i opremi učestvuje svih 28 država Unije.

Dalje, EU treba da preuzme finansiranje prihvatnih centara u Turskoj, Libanu i Jordanu i uspostavi druge, kako bi migranti ostali nadomak svojih domovina, a ta sredstva treba da se podele na sve države članice Unije.

Takođe, predlog Mađarske je da EU mora da pomogne zemljama kroz koje vodi tranzit migranata, a to su Srbija i Makedonija.

"Razumem moje kolege kada kažu da ne razumeju šta EU očekuje od Srbije kada talas dolazi iz Unije. To je problem i po Mađarsku, jer bi migranti trebalo da se registruju u zemlji na čije tlo su najpre kročili, a to je Grčka", poručio je on.

Ministar Stefanović je kazao da je razgovarao sa evropskim komesarom za migracije i da su se saglasili da svim zemljama tranzita treba konkretno pomoći u novcu i opremi.

On je podsetio da je Srbija registrovala oko 85 odsto migranata koji su ušli na našu teritoriju, navodeći da je registrovano 150.000 lica, i da te podatke deli sa evropskim institucijama.

"Problemi dođu i prođu, kao i migranti, a komšije ostaju", podvukao je Stefanović ističući da to nije bilateralni problem i da ne treba da se dozvoli da se kvare odnosi dve zemlje.