Linta: Akcija "Oluja" je zločin

Linta je, povodom 20. godišnjice te akcije, podsetio da je proterano više od 220.000 Srba, da je oko 2.000 njih nastradalo, od čega 1.200 civila, a da je popaljeno, opljačkano i uništeno oko 40.000 stambenih, privrednih i pomoćnih objekata.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Linta je ukazao da je posle "Oluje" hrvatska vlast donela set zakona kojim je sprečila povratak proteranih Srba kućama i da je primarni cilj Tuđmanovog režima bio stvaranje etnički čiste hrvatske države.

Hrvatska punih 20 godina vodi politiku zastrašivanja proteranih Srba, raspisivanjem poternica, podizanjem optužnica i sprovođenjem istraga koje se u velikoj meri ne zasnivaju na konkretnim validnim dokazima, istakao je Linta.

Na području Srbije živi oko 300.000 Srba proteranih iz Hrvatske, oko 100.000 ih živi u trećim zemljama - Americi, evropskim državama, Australiji, Novom Zelandu, oko 50.000 živi u Republici Srpskoj, a oko 50.000, uglavnom starijih ljudi, vratilo se kućama od 1995. godine, pre svega od 2000. godine do danas, precizirao je Linta.

Ukazao je da od 300.000 proteranih Srba u Srbiji samo desetak odsto ima formalno-pravno izbeglički status, a da velika većina proteranih Srba nije rešila ključne probleme koji se odnose na imovinska pitanja, odnosno oduzetih oko 40.000 stanarskih prava.

Oko 50.000 ljudi potražuje zaostale neisplaćene penzije, a oko 800.000 katastarskih parcela poljoprivrednog zemljišta koje je ljudima oduzeto, istakao je Linta.

"Imamo nekoliko hiljada ljudi kojima se duguje dinarska i devizna štednja, imamo hiljade ljudi koji imaju rupe u radnom stažu", kazao je Linta.

Linta je istakao da Hrvatska, koja je sada član EU, nema političke volje za dijalog sa zvaničnom Srbijom, a da jaka, ugledna i moćna Srbija može inicirati u međunarodnim organizacijama EU, Savetu Evrope, UN pokretanje dijaloga i pronalaženje pravičnih i trajnih rešenja problema.

Objašnjava da je cilj pisma, koje je upućeno predsedniku Evropskog parlamenta Martinu Šulcu, da se donese rezolucija o "Oluji" kojim bi se osudili zločini i etničko čišćenje Srba tokom i posle te akcije.

"Tom rezolucijom bi Evropski parlament tražio od Hrvatske da konačno počne da procesuira i brojne zločine protiv srpskih civila", rekao je Linta.

Dodao je da "na području bivše Jugoslavije ima dosta Srebrenica".

"Zalažemo se da evropske institucije imaju jednak aršin prema svim zločinima i svim žrtvama", poručio je Linta.

Koalicija udruženja izbeglica, najavljuje Linta, u sredu u 14 sati organizuje memorijalnu akademiju u Centru Sava.

Prethodno će u 11 časova patrijarh Irinej služiti parastos u Crkvi Svetog Marka, nakon čega će biti položeni venci na spomen ploču u Tašmajdanskom parku.

Linta je najavio da će tog dana od 12 sati početi šetnja od Crkve Svetog Marka pored Narodne skupštine i hotela "Moskva", Prizrenskom ulicom, Brankovim mostom do Centra Sava.