Uoči obeležavanja godišnjice "Oluje"

Dvadeset godina posle "Oluje" Franjo Tuđman se vraća na Kninsku tvrđavu. Spomenik prvom hrvatskom predsedniku otkriće 5. avgusta sadašnja hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović.

"Postavljanje Franje na tvrđavu je istorijski čin, on je ovde to proglasio – imamo Hrvatsku, pobedonosno sa velikim respektom prema novom vremenu, to je Franjo", kaže Miro Vuco, tvorac biste Franje Tuđmana.

A do te Tuđmanove rečenice u Kninu je živelo 90 odsto Srba. Iz Krajine je krenulo 220.000. Stoga je obeležavanje "Oluje" za Srbiju – obaveza.

"Mi ćemo obeležiti istorijsku istinu, svako ko misli da je to pretnja neka se prvo pogleda u ogledalo, neka pogleda sebe. Dvesta pedeset hiljada ljudi je otišlo u četiri dana, pred kamom i jamom, najviše ljudi u tako kratkom periodu u istoriji Evrope", rekao je predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje Dana sećanja na stradanje i progon Srba Aleksandar Vulin.

Ubijenih i prognanih u "Oluji" sećali su se danas u selu Pješanica, u opštini Vrginmost, na komemorativnom skupu. Okupljanje i sećanje, međutim, neće biti dozvoljeno sutra u Sarajevu, jer je MUP tog kantona zabranio takvu inicijativu nevladinih organizacija.

"Ne smete to da obeležite u Sarajevu, mestu koje bi trebalo posebno da oseća patnje i da razume druge, jer je to Sarajevo od celog sveta uvek tražilo saosećanje i podršku za patnje svojih sugrađana. Zašto su onda naše patnje manje?", upitao je Vulin.

U međuvremenu, 2.200 vojnika aktivno uvežbava paradiranje za 4. avgust u Zagrebu. Ne zna se ko će od državnog vrha sedeti u svečanoj loži, ali se zna da će na paradi učestvovati samo hrvatski vojnici.

Srpsko obeležavanje Dana žalosti počeće 4. uveče u Sremskoj Rači, mestu na kome je kolona izbeglica ušla u Srbiju.

Dan kasnije, patrijarh Irinej služiće parastos postradalima u Crkvi Svetog Marka u Beogradu, a oglasiće se i zvona sa svih hramova Beogradsko-karlovačke mitropolije.