Izglasan Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru

19.30 - Usvajanjem seta propisa iz oblasti obrazovanja završena tekuća sednica parlamenta.

19.00 - Usvojena zakonska rešenja o prevozu tereta i putnika u drumskom saobraćaju.

18.40 - Izglasan Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

18.30 - Skupština izglasala izmene zakona o javnom dugu i o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.

18.10 - Parlament usvojio izmene Zakona o javnim nabavkama.

17.50 - Usvojen Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Srbije.

17.05 - Završena rasprava o svih 14 tačaka dnevnog reda vanredne sednice. U toku glasanje o amandmanima. 

10.10 - Počela sednica na kojoj poslanici raspravljaju o amandmanima. 

Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, trebalo bi da se smanje viškovi, i da se troškovi svedu u održive okvire sa optimalnim brojem zaposlenih, čime bi se unapredila efikasnost javne uprave.

Dimenzioniranje javne uprave treba da obuhvati tri cilja - smanjenje troškova zaposlenih, povećanje kvaliteta javnih usluga i smanjenje troškova organizacije.

U obrazloženju zakona je navedeno da je njegovo donošenje neophodno, zbog potpisanog aranžmana sa MMF-om koji predviđa smanjenje broja zaposlenih za po pet odsto godišnje u narednom trogodišnjem periodu, što bi trebalo da donese uštede od oko 0,3 odsto BDP godišnje.

Smanjenje broja zaposlenih u narednom trogodišnjem periodu bi trebalo da dovede do smanjenja rashoda za zarade zaposlenih sa sadašnjih 11,8 odsto na nivo od osam odsto BDP godišnje.

Zakon obuhvata zaposlene u celom javnom sektoru, ali su iz ovog akta izuzeta javna preduzeća čiji je osnivač država.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički izjavila je da se racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru neće raditi linearno, već samo tamo gde postoje viškovi, dok će u institucijama gde nema dovoljno kadrova biti moguće i zapošljavanje novih.

Udovički je rekla da će taj propis važiti najverovatnije do 2018. godine, kada očekuje da će se promeniti sporan način ponašanja, te zakon neće biti potreban.

Država prodaje nekretnine

Zakonom o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Srbije predviđeno je da država u narednom periodu u okviru najavljene prodaje državnih nepokretnosti ponudi poslovne prostore i stanove, koji su već dati u zakup i nisu nužni za funkcionisanje države, ali ne i diplomatska predstavništva.

Kako je ministar finansija Dušan Vujović obrazlažući u parlamentu taj predlog zakona rekao, taj predlog predstavlja pokušaj države da se približi bilansu stanja kada je reč o imovini.

"Država još nema detaljan popis imovine, niti jasne kriterijume za upravljanje društvenom svojinom. Predlogom želimo da se u nekoliko koraka približimo bilansu stanja, da znamo šta, pa da na najbolji način rešimo pitanje strukture resursa", rekao je Vujović.

Vujović je naveo da se očekuje da će država prodajom državnih nepokretnosti ostvariti prihod u vrednosti od oko 30 do 40 miliona evra, kao i da novac od prodaje državnih nepokretnosti sigurno neće otići u tekuću potrošnju.

U obrazloženju zakona navodi se da je Ustavnom propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.

Skraćenje postupka javnih nabavki

Parlament je usvojio i izmene Zakona o javnim nabavkama, kojim se podiže efikasnost i ekonomičnost postupka javnih nabavki.

Postupak javnih nabavki nakon usvajanja izmena zakona kojim se reguliše ta oblast trajaće kraće, jer će procedure biti oslobođene komplikovanih i dugih procesa.

Ministar Vujović izjavio je ranije, obrazlažući izmene tog zakona, da je do sada proces javnih nabavki u proseku trajao 200 dana, što je veoma sporo i ne odgovara očekivanjima predviđenim u direktivama EU.

Izmenama zakona će, kako je naveo, biti definisane legitimacije onih koji imaju pravo da ulože prigovor, što ranije nije bilo precizirano pa su, kako je naveo, "neki zbog svojih interesa mogli da ulažu prigovore i da odlažu proces".

Izmene Zakona o javnom dugu koje imaju za cilj stabilizaciju i dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP-u.

Tim zakonskim rešenjima se ograničava zaduživanje po osnovu datih garancija pravnim licima za potrebe likvidnosti, čime se uvodi dodatna finansijska kontrola javnog sektora.

Preciznije, u obrazloženju zakona se navodi da su u cilju realizacije aranžmana sa MMF-om, potrebne izmene i dopune Zakona o javnom dugu, prvenstveno u domenu limitiranja namene zajmova za koje može biti izdata garancija države, a to je ukidanje mogućnosti Republike Srbije da daje garancije za kredite za potrebe likvidnosti javnim preduzećima i drugim pravnim licima.

Stupanjem na snagu izmena Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, kako je najavio ranije ministar Vujović, rokovi plaćanja lokalnih samouprava ili komunalnih delatnosti dobavljačima biti ograničeni na 60 dana.

Vujović je, predstavljajući taj zakon, rekao da će ubuduće rokovi plaćanja unutar javnog sektora biti definisani onako kako su postavljeni i u okviru privatnog.

Novi zakon o udžbenicima trebalo bi da obezbedi kvalitetne udžbenike koji će biti dostupni svim učenicima, kao i da zaštiti porodični budžet.

Zakonom je utvrđeno je ograničavanje maksimalne cene udžbenika, kao i donošenje novog plana udžbenika kako bi se utvrdilo koji su udžbenici zaista i potrebni.

Precizirano je da ministar prosvete na predlog Komisije za određivanje najviše maloprodajne cene udžbenika svake godine donosi odluku o najvišoj maloprodajnoj ceni udžbenika, i to najkasnije do 15. marta tekuće godine za narednu školsku godinu.

Ministarstvo svake četvrte godine objavljuje javni poziv za podnošenje zahteva za odbravanje udžbenika, a udžbenici će moći da se nasleđuju.

Fakulteti sami odlučuju o broju ispitnih rokova

Visokoškolske ustanove ubuduće će samostalno odlučivati o broju ispitnih rokova, utvrđeno je izmenama Zakona o visokom obrazovanju.

Izmenama tog zakona precizirano je da se broj ispitnih rokova i termini održavanja ispitnih rokova utvrđuju statutom visokoškolske ustanove.

Izmenama se utvrđuje i granica za završnu godinu kada studenti mogu da računaju na apsolventski staž.

Predviđeno je da studenti upisani u prvu godinu osnovnih studija školske 2006/2007. pa sve do školske 2012/2013. godine zadržavaju pravo da se finansiraju iz budžeta najduže godinu dana po isteku redovnog trajanja studija.

Skupština je usvojila i izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojima se uslovi za odlazak u penziju zaposlenih u u prosveti usklađuju sa Zakonom o radu.

Tim zakonskim rešenjima je predviđeno je da prosvetni radnici imaju mogućnost da odluče da li će otići u penziju kada ispune jedan od dva uslova, odnosno 65 godina starosti i 40 godina staža, ili kada ispune oba uslova, što je predviđeno i Zakonom o radu.

Veća konkurancija prevoznika i bolja zaštita putnika

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su i zakone o prevozu tereta i putnika u drumskom saobraćaju koji treba da obezbede veću konkurenciju transportnih preduzeća i bolju zaštitu putnika.

Cilj donošenja ovih zakona je da se omogući efikasniji sistem transporta, zaštite putnici i smanji siva ekonomija zbog koje je država godišnje oštećena za više od 100 miliona evra.

Namera zakonodavca je da se kroz oba zakona omogući lojalna konkurencija između transportnih preduzeća, a da oni koji nelegalno posluju uđu u legalne tokove.

Prema podacima ministarstva, Srbija gubi više od 100 miliona evra zbog sive ekonomije u drumskom prevozu.