Poslanici o zaposlenima u javnom sektoru

18.48 - Završena rasprava u Skupštini Srbije. 

12.30 - Cilj je da se spreči da se javni dug nekontrolisano povećava, rekao je ministar Dušan Vujović govoreći o novim rešenjima za Zakon o javnom dugu.

11.40 - Posle usvajanja novog zakona neće više biti potrebno dobijanje dozvole za zapošljavanje, navela je ministarka Kori Udovički.

10.10 - Počela sednica Skupštine Srbije.  

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički rekla je danas u Skupštini Srbije da je donošenje Zakona o načinu određivanja broja zaposlenih najbolje rešenje za trenutnu situaciju sa prevelikim brojem zaposlenih u javnoj upravi u Srbiji, a da će rešiti i problem zabrane zapošljavanja.

Ministarka je navela da posle donošenja tog zakona više neće biti potrebno dobijanje dozvole za zapošljavanje, odnosno zamenu onih koji odlaze, naročito u onim preduzećima u kojima ima potrebe za uvođenjem novih profila, ali da će poslodavac morati da napravi "prostor" za te ljude, prenosi Beta.

Kako je navedeno u obrazloženju, smanjenje broja zaposlenih trebalo bi da u naredne tri godine dovede do smanjenja rashoda za zarade zaposlenih sa sadašnjih 11,8 odsto na nivo od osam odsto BDP-a godišnje.

Ministarka Udovički je rekla da je u Srbiji problem to što javni sektor ne usklađuje strukturu zaposlenih sa sredstvima kojima raspolaže i dodala da se nada da će do 2018. godine, do kada će zakon važiti, taj način ponašanja biti promenjen.

Predlogom zakona je određeno i da zaposleni kojima prestane radni odnos u postupku racionalizacije imaju pravo na otpremninu u visini trećine plate po godini rada.

Ministarka je navela da ukoliko neko ode sporazumno, neće moći da se zaposli ponovo u javnom sektoru u vreme trajanja ovog zakona.

Dodala je da će ovim zakonom biti obuhvaćena i komunalna preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava, što do sada nije bio slučaj.

Prema zakonu, maksimalan broj zaposlenih u sistemu lokalnih samouprava koje imaju do 50.000 stanovnika biće 9,5 zaposlenih na 1.000 stanovnika. Za lokalne samouprave od 50.000 do 100.000 stanovnika biće 11 zaposlenih na 1.000 stanovnika, a za lokalne samouprave od 100.000 do 150.000 stanovnika 13 zaposlenih na 1.000 stanovnika.

Dozvoljeni maksimum za grad Kragujevac je 15 zaposlenih na 1.000 stanovnika, za Niš 16,5 zaposlenih, za Novi Sad 18 zaposlenih i za Beograd – 18,5 zaposlenih na 1.000 stanovnika.

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Borislav Stefanović rekao je da će ta stranka glasati protiv Zakona o maksimalnom broju zaposlenih, jer će u kratkom roku biti otpušteno 9.000 ljudi, što je, kako je naveo, nehumano.

"Oni će odrediti 9.000 ljudi kojima će dati otpremninu, građani će je potrošiti da vrate dugove, jer danas Srbija jede na crtu, a ti ljudi će ostati socijalni slučajevi bez mogućnosti da se ponovo zaposle", rekao je Stefanović.

Rekao je da otpuštanje neće doneti ništa za građane Srbije, jer plate visokim funkcionerima neće biti smanjene, već "ćemo imati armiju nezaposlenih ljudi".

Lider Nove stranke Zoran Živković rekao je da iz javnog sektora prvo treba otpustiti one iz kategorije dovedenih u poslednjih 10 godina, koje su zaposlile razne političke stranke, ocenjujući da je predloženi zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru "prevara".

"Većina njih nisu zaposleni jer su bili pametni, vredni i dobri, nego zato što ih je neko doveo", rekao je Živković novinarima u Skupštini Srbije.

Poslanik Pokreta za preokret Janko Veselinović smatra da će predloženi zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru omogućiti da se partijski kadrovi stranaka na vlasti, pre svega SNS-a, i dalje zapošljavaju pod strogom kontrolom republičke i lokalne vlasti.

Veselinović je novinarima rekao da devet predloženih zakona o kojima raspravlja parlament ima svrhu da cementira partijsku državu i da se njima pravi ključ kako da oni koji nisu poslušni i stranački opredeljeni ostanu bez posla u javnom sektoru.

Poslanik SNS-a Veroljub Arsić navodi da ne želi da komentariše proizvoljne navode opozicije o otpuštanju i partijskom zapošljavanju.

Cilj Predloga zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru je da broj administarativnih radnika odgovara ekonomskoj moći države, rekao je Arsić.

"Nažalost, naša privreda nije u sjajnom stanju i vrlo teško može da finansira ovoliki broj zaposlenih", rekao je Arsić novinarima.

Vujović: Rokovi plaćanja do 60 dana

Ministar finansija Dušan Vujović predstavio je u Skupštini Srbije zakon o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.

Rekao je da će ubuduće rokovi plaćanja unutar javnog sektora biti definisani onako kako su postavljeni i unutar privatnog. 

Vujović je najavio i da će rokovi plaćanja lokalnih samouprava ili komunalnih delatnosti dobavljačima biti ograničeni na 60 dana.

Kako je istakao, te izmene će podići nivo finansijske discipline i proširiti je i na javni sektor.

To je zakon koji funkcioniše niz godina, rekao je on, i efektivno reguliše odnose u plaćanju javnog i privatnog sektora na jednoj strani, unutar privatnog i sada prošireno unutar javnog sektora.

"Izmene zakona definišu pravila i kažu da uvodimo sistem testiranja plaćanja do 60 dana na lokalne samouprave, komunalne delatnosti prema dobavljačima. S druge strane, to je proširenje stepena finansijske discipline na ceo sistem u zemlji", rekao je on.

Prema njegovim rečima, zakon će se primenjivati od dana stupanja na snagu, a predviđene sankcije tek od januara naredne godine.

Kraći postupak javne nabavke 

Ministar finansija Dušan Vujović rekao je i da će postupak javnih nabavki nakon usvajanja izmena zakona kojim se reguliše ta oblast trajati kraće, jer će procedure biti oslobođene komplikovanih i dugih procesa.

Vujović je obrazlažući Predlog zakona o izmena i dopunama Zakona o javnim nabavkama rekao da je do sada proces javnih nabavki u proseku trajao 200 dana, što je veoma sporo i ne odgovara očekivanjima predviđenim u direktivama EU.

Izmenama zakona će, kako je naveo, biti definisane legitimacije onih koji imaju pravo da ulože prigovor, što ranije nije bilo precizirano pa su, kako je naveo, "neki zbog svojih interesa mogli da ulažu prigovore i da odlažu proces".

Vujović je precizirao da je 74 dana prosek za prigovor, a da su "oni mogli da odlože i na godinu dana", što je dosta komplikovalo ceo proces.

Namera stoga i jeste da se postupak, kako je dodao, mora urediti tako da se procesi ne mogu zaustaviti prigovorima, već da se ubrzaju. 

Kada je reč o novim rešenjima Zakona o javnom dugu, Vujović je rekao da je cilj uvođenje odredaba koje će sprečiti da se taj dug nekontrolisano povećava i koje će smanjiti obaveze po osnovu kamata sa trenutnih 1,1 milijardu evra na 200 do 300 miliona evra u narednih godinu do godinu i po.

"To stvara preduslove za efikasnije upravljenje javnim dugom i optimizaciju, odnosno da do minimuma smanjimo troškove javnog duga", rekao je ministar u parlamentu.

Vujović je podvukao da je dogovoreno da se u zakon o javnom dugu uvedu odredbe tako da se spreči njegovo nekontrolisano povećanje i da se stvori prostor za optimizaciju.

Ministar je, obrazlažući u Skupštini Srbije Predlog zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike, rekao da je taj predlog pokušaj države da se približi bilansu stanja kada je reč o imovini.

"Država još nema detaljan popis imovine, niti jasne kriterijume za upravljanje društvenom svojinom. Predlogom želimo da se u nekoliko koraka približimo bilansu stanja, da znamo šta, pa da na najbolji način rešimo pitanje strukture resursa", rekao je Vujović.

Naveo je da je sada reč o prodaji objekata koji nisu funkcionalno povezani sa operativnim funkcionisanjem države, a da se neće prodavati diplomatska predstavništva.