Odnos prema vlaškoj i rumunskoj manjini komplikuje put ka EU

U studiji, predstavljenoj na skupu, istaknuto je da je pitanje bilateralnih odnosa Srbije sa susedima izuzetno važno u kontekstu procesa pristupanja Evropskoj uniji, prenosi Tanjug.

Srbija i njene nadležne institucije moraju da insistiraju na sprovođenju dogovora sa Rumunijom, pre svega u vezi s obrazovanjem i informisanjem na rumunskom jeziku, kao i pravom na slobodu veroispovesti, zaključak je studije koja je predstavljena na skupu ''Srpsko - rumunski odnosi i status vlaške nacionalne manjine u Srbiji''.

Kako je navedeno, poželjno je da ta nastojanja ne budu ''ad hok'' potezi, već deo sveobuhvatnog reformskog procesa koji bi imao za rezultat strateški pristup manjinskoj politici, radi pune integracije manjina u društvo u Srbiji, uz poštovanje njihovh prava.

Ambasador Norveške u Srbiji Nils Ragnar Kamsvag ocenio je da situacija vlaške i rumunske manjine nose sa sobom neke dodatne kompikacije u odnosu na ostale manjine što opterećuje Srbiju na putu ka Evropskoj uniji još od podnošenja kandidature i zahteva neke promene u odnosu prema tim manjinama.

''Ovo se istraživanje bavi se mnogim problemima vlaške manjine kao što je obrazovanje, informisanje , pravo na sopstvenu veroispovest, uzima u obzir najnovije događaje i ukazuje na potrebu da se menja zakonodavstvo u segmentima koji se tiču te problematike'', rekao je Ragner Kamsvag.

Norveški ambasador je istakao da je utisak da će studija dati vredan doprinos unapređenju odnosa i jačanju pozicija vlaške manjine i unapređenju odnosa Srbije i Rumunije.

Navodeći da u studiji ima dobrih stvari i preporuka, predsednik Izvršnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić rekao je da se slaže sa ocenom da je spoljna politika Srbije već više od dve decenije bremenita izazovima s kojima se retko koja zemlja suočava.

''To je zato što je bremenita unutrašnjim kontraverzama oko toga kakvu će politiku voditi i na unutrašnjem planu i spolja'', rekao je Janić dodajući da dimenzija unutrašnje politike nedostaje studiji, a ona je ključna u prelamanju vlaškog pitanja.

Janjić je ocenio i da ništa ne pomaže drugo osim liberalnog pristupa.

''I politika Ruminije i politika Srbije moraju malo da iskoračke u ono što se zove liberalni pristup otvorenom društvu'', rekao je Janjić.

Koordinator Foruma za etničke odnose Nenad Đurđević podsetio je da je Rumunija svoj pristanak za dodelu statusa kandidata za članstvo Srbije u EU uslovila potpisivanjem Zapisnika sa Druge sednice Međuvladine mešovite komisije iz 2011, kojim se Beograd obavezao na ispunjavanje nekoliko odredbi u vezi sa poštovanjem manjinskih prava građana iz istočne Srbije koji se izjašnjvaju kao Rumuni.

Prema njegovim rečima, iako je pitanje identiteta i posebnosti vlaške zajednice, takođe pokretano tokom dijaloga i usaglašavanja Zapisnika, zasada ostavljeno po strani, jasno je da je ono ključ nesporazuma između dve zemlje.

''Važno je da obe strane, Srbija i Rumunija, uzdrže od bilo kakvog mešanja u pitanje intetiteta i ličnog izjašnjavanja Vlaha. Mislim da je korisno korišćenje usluga visokog komesara za nacionalne manjine OEBS-a'', rekao je Đurđević.

Đurđević je istakao i da je preporuka studije da se obe strane, a pre svega Srbija posveti radu komisije i da osnaži njen kapacitet što nije samo tehničko već i političko i kulturno pitanje.

Skup "Srpsko-rumunski odnosi i status vlaške nacionalne manjine u Srbiji" organizovao je Centar za međunarodne i bezbednosne poslove.