Reagovanja na neusvajanje rezolucije

Ruska Federacija sprečila je usvajanje rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti UN. Tim povodom reagovao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavivši da je Rusija iskreni prijatelj Srbije. Reagovanja stižu i iz regiona.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je da Rusija nije dozvolila da se eventualnim usvajanjem britanske rezolucije o Srebrenici problematizuje situacija i pojačaju podele u Bosni i Hercegovini, javlja Radio-televizija Republike Srpske.

Kaže da ne treba pokazivati nikakav trijumfalizam, ali da treba zahvaliti Rusiji što je razumela situaciju u regionu.

"Predlog rezolucije Velike Britanije je ponižavajući za nas Srbe i treba da se podsetimo svih onih situacija u kojima je Britanija kroz istoriju, od turskih vremena i bivšeg visokog predstavnika Pedija Ešdauna uvek radila na štetu srpskog naroda i njegovih istorijskih i nacionalnih interesa", rekao je Dodik, prenosi Beta.

Vlada Republike Srpske izrazila je večeras duboko poštovanje prema svim žrtvama proteklog rata u BiH i njihovim porodicama, kao i zahvalnost za napore koje su uložile Srbija, Rusija, Kina i druge države koje su upozoravale na štetnost predložene rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti UN po unutrašnje odnose u BiH, prenosi Beta.

Predsednica Udruženja "Majke enklava Srebrenica i Žepa" Munira Subašić kaže da nije razočarana ishodom glasanja, ali da joj je žao što nije usvojena radi istine, pravde i poverenja.

Subašićeva naglašava da Rusija, čiji je veto danas bio presudan u Savetu bezbednosti, 20 godina smatra da su ratni lideri bosanskih Srba kojima se sudi u Haškom tribunalu Radovan Karadžić i Ratko Mladić "narodni heroji". "Neka ih bude sram i stid", poručila je Subašićeva u izjavi agenciji Fena, prenosi Tanjug.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da je tekst rezolucije o Srebrenici koji je predložila Velika Britanija, politički motivisan i neuravnotežen, izražavajući žaljenje što su Britanci "insistirali na glasanju".

Moskva ocenjuje da je prag bio "neprihvatljiv zbog svoje političke motivisanosti, neizbalansiranosti, s pogubnim posledicama za proces nacionalnog pomirenja u BiH i na Balkanu u celini".

Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Filip Hamond izjavio je da je London veoma razočaran što je na rezoluciju o Srebrenici stavljen veto, saopštila je britanska ambasada.

"Mi smo imali tri cilja: da obeležimo godišnjicu i setimo se žrtava genocida u Srebrenici i žrtava na svim stranama tokom konflikta u Bosni i Hercegovini; da apelujemo na postizanje pravde za sve, kao i na pomirenje; i da iz ovih tragičnih događaja izvučemo lekcije za Ujedinjene nacije. Rezolucija nije upirala prst krivice ni u koga, niti je trebalo da ponovo izazove bolne podele", navodi se u saopštenju.

Ističe se da je neusvajanje Rezolucije ponižavajuće za porodice žrtava i preživele iz Srebrenice.

Profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković smatra da je ruski veto uspeh Srbije na diplomatskom planu.

Rusija je, navodi Visković, verovatno u svojoj odluci kalkulisala i odnos sa Srbijom i mogućnost da u jednom trenutku može da zatraži neku vrstu kontrausluge zbog veta na britansku rezoluciju.

"Možda bi bilo bolje da Britanija nije insistirala i da je povukla sopstveni predlog, ali je na kraju očito bilo pitanje spasavanja obraza i u takvoj situaciji oni su radije išli na to da prisile Rusiju da uloži veto nego da sami povuku rezoluciju za koju su znali da ne može biti usvojena", rekao je Visković, prenosi Tanjug.

Direktor Amnesti internešenela za Evropu i Centralnu Aziju Džon Dalhuisen ocenio je da veto Rusije predstavlja uvredu za porodice žrtava i da će omesti pokušaje pomirenja među narodima u BiH. Priznavanje da se pre 20 godina u Srebrenici dogodio genocid je preduslov za pomirenje, dok je poricanje genocida vređanje patnji žrtava i njihovih porodica, smatra Dalhuisen, prenosi Tanjug.

Neusvajanje britanske rezolucije načelnik opštine Srebrenica Ćamil Duraković nazvao je porazom svetske pravde uspostavljene kroz Međunarodni sud pravde u Hagu.

Za Durakovića, ipak, postoji "tračak nade", jer je većina zemalja bila za rezoluciju. "Verujem da Rusi nisu pomislili nijedne sekunde ni na žrtve ni na genocid. Jednostavno su to dogovorili sa Srbijom, ali je Rusija ostala usamljena u toj odluci, što govori o izolovanosti nekih zemalja koje ne prihvataju ni sudske presude", rekao je Duraković agenciji Fena, prenosi Tanjug.

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović rekla je Tanjugu da ne možemo biti zadovoljni što se kao region samostalno ne borimo za pomirenje i istakla da je ova tema u Savetu bezbednosti UN pokazala sve jaču produbljenost u odnosima Istoka i Zapada.

Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht rekla je za RTS da rezolucija o Srebrenici pokazuje da još ima puno problema i da je nemoguće izbrisati gumicom ono što se dogašalo 90-tih godina.

Rekla je da je značajna odluka da srpski premijer bude u Srebrenici 11. jula, što je još jedan od koraka koji ukazuje da je Srbiji stalo da bude jedan od nosilaca regionalnog razvoja. 

Današnji dan i neusvajanje rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti UN predstavlja korak nazad za Srbiju i za njenu sliku i na međunarodnom planu i na regionalnom nivou, rekla je Tanjugu izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović.

Neizglasavanje rezolucije pozdravile su Socijalistička partija Srbije, Srpska narodna partija i Srpska radikalna stranka. Demokratska stranka Srbije ocenila je da je, nakon ruskog veta, politika Vlade Srbije "EU nema alternativu" doživela krah.