Poslanici o potvrđivanju sporazuma

13.00 - Završena rasprava o potvrđivanju sporazuma država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u "Partnerstvu za mir". Sutra o amandmanima na izmene Zakona o hipoteci. 

12.20 - Podršku sporazumu najavile su stranke vladajuće većine i opozicione DS i SDS. 

10.50 - Saradnja Srbije sa NATO, pod okriljem programa "Partnerstvo za mir", sve je intenzivnija i sadržajnija, rekao je pred poslanicima ministar Bratislav Gašić.

10.10 - Počela sednica parlamenta na kojoj poslanici raspravljaju o potvrđivanju sporazuma država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir. 

Saradnja Srbije sa NATO, pod okriljem programa "Partnerstvo za mir", sve je intezivnija i sadržajnija, izjavio je ministar odbrane Bratislav Gašić, ističući da je Srbija vojno neutralna zemlja.

Predstavljajući poslanicima sporazum država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u "Partnerstvu za mir" o statusu njihovih snaga, sa dodatnim protokolima, Gašić je istakao da njegovo potpisivanje ne znači nikakav ulazak u NATO, niti približavanje toj organizaciji.

"Srbija želi partnerstva i prijateljstva i na istoku i na zapadu. Ovim sporauzmom ćemo bitno olakšati organizaciju, odlazak u vojne misije. Ovo je samo sporazum koji će olakšati naše funkcionisanje", rekao je Gašić, dodajući da su neke zemlje u "Partnerstvu za mir", ali nisu članice NATO.

Ministar je podsetio da se saradnja Srbije sa NATO realizuje pod okriljem programa "Partnerstvo za mir", kojem je Srbija pristupila 2006. godine.

Gašić je dodao da poseban oblik saradnje Srbije sa NATO predstavlja Grupa Srbija-NATO za reformu odbrane, koja je osnovana 2006. godine radi obezbeđenja podrške sprovođenju reformi u sistemu odbrane od strane Alijanse i država koje su njene članice, a da novi momenat te saradnje predstavlja otvaranje Misije pri NATO i Vojnog predstavništva u njenom sastavu, kao i sve intezivnija saradnja sa NATO komitetima i radnim grupama.

Sporazum, o čijoj ratifikaciji poslanici raspravljaju, sačinjen je 1995. godine i predstavlja primarni mehanizam definisanja privilegija, angažovanja i imuniteta pripadnika snaga jedne države članice Sporazuma na teritoriji druge države članice Sporazuma.

Primena tog sporazuma, kako je dodao Gašić, omogućava nesmetanu vojnu saradnju, a pre svega u pogledu pripreme i realizacije vojnih vežbi i izgradnje potrebnih kapaciteta za angažovanje u multinacionalnm operacijama, angažovanja u pojedinim mehanizmima uspostavljenim pod okriljem "Partnerstva za mir", kao i tranzita vojnih snaga kroz teritoriju država potpisnica i obezbeđenja potrebne logističke podrške od strane države domaćina.

"Pristupanje ovom sporazumu predstavlja jedan od prioriteta Srbije u procesu angažovanja u programu 'Partnerstvo za mir', upravo iz razloga što dosadašnja praksa ukazuje da ovaj sporazum, zajedno sa sporazumom koji se odnosi na bezbednost informacija, omogućava optimalni obim saradnje sa NATO usmerene na podršku reformi sistema odbrane i dostizanja interoperabilnosti Vojske Srbije za angažovanje u multinacionalnim operacijama", naveo je Gašić.

"Strani vojnici kroz Srbiju samo uz poziv"

Podršku sporazumu najavile su stranke vladajuće većine i opozicione DS i SDS, a ministar odbrane Bratislav Gašić i poslanici su tokom rasprave poručili da nijedna strana vojska neće moći da koristi kapacitete naše vojske, niti da prolazi kroz našu teritoriju bez poziva Srbije.

Ministar je precizirao i da država neće isporučivati pripadnika vojske državi u kojoj je protiv njega izrečena smrtna kazna, budući da smrtna kazna ne postoji u pravnom sistemu Srbije.

Poslanica SNS-a Marija Obradović rekla je da je vrlo važno da Srbija bude uključena u sve mehanizme u okviru Programa "Partnerstvo za mir".

Dubravka Filipovski iz NS-a rekla je da će se ratifikacijom sporazuma omogućiti nesmetana vojna saradnja među zemljama potpisnicama, a pre svega u pogledu pripreme i realizacije vojnih vežbi, učešća u multinacionalnim operacijama, kao i da je sporazum, pored ostalog, važan zbog imenovanja oficira Vojske Srbije na pozicije Štabnih elemenata partnerstava.

Na važnost ratifikacije sporazuma ukazao je i poslanik DS-a i nekadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac, navodeći da se kroz njega podiže operativna sposobnost vojske, a da Srbija time pravi i dodatni korak, pored ranijih među kojima je i učešće u mirovnim misijama, na lakšem otvaranju poglavlja.

Goran Bogdanović iz SDS-a podseća da je saradnja sa NATO započela za vreme mandata Borisa Tadića, te da je pristupanje Srbije ovom sporazumu korisno za Srbiju i da on omogućava optimalni obim saradnje sa NATO u okviru reforme sistema odbrane.

Poslanik SPO-DHSS-a Aleksandar Čotrić rekao je da je vreme da se povede rasprava o eventualnom članstvu Srbije u NATO i da ne treba razdvajati ulazak Srbije u EU i u NATO, jer većina zemalja koje se nalaze u NATO su i članice EU.

"Mi u SPO smatramo da bi pristupanje ovom zapadnom savezu kolektivne bezbednosti trebalo da bude cilj Srbije, s obzirom na situaciju u našem okruženju", rekao je Čotrić, dodajući da bi eventualnim ulaskom Srbije u NATO Rusija dobila samo jednog prijatelja i saveznika više, a nipošto protivnika.

Poslanik SDPS-a Vladimir Marinković rekao je da će sporazum doprineti modernizaciji srpske vojske po nižoj ceni, borbu protiv kriminala i korupcije, ali i da ubedimo strane investitore da je njihov novac siguran u Srbiji.

Podršku ratifikaciji sporazuma uskratiće poslanik Preokreta za Srbiju Janko Veselinović, a kao razloge za to naveo je najavu Mađarske, članice NATO, o podizanju zida na granici sa Srbijom, čime će Srbija biti izolovana od ostatka sveta.