Otvaranje poglavlja zavisi od odnosa Beograda i Prištine

"Mi smo zahtevali da Srbija i Kosovo razgovaraju jedno sa drugim", rekla je Merkelova koja će 8. i 9. jula boraviti u Beogradu i podsetila da su upravo ove sedmice ponovo vođeni sveobuhvatni razgovori sa komesarom za spoljnu politiku EU Federikom Mogerini, prenosi Tanjug.

"Ono što pre više godina uopšte nije bilo moguće - da se u jednoj prostoriji sedi i pregovara - danas je moguće. Ima još veoma puno da se uradi, ali postoje zaista dobri znaci. I mi pritiskamo da se taj proces ubrza", rekla je Merkelova dodajući da se otvaranje prvih poglavlja u pregovorima sa Srbijom povezuje napretkom u odnosima Beograda i Prištine.

Nemačka kancelarka je takođe rekla i da se mere u vezi sa Kosovom povezuju sa tim da se obe strane trude da idu napred.

Povodom posete albanskog premijera Edija Rame Beogradu u oktobru prošle godine i pitanja o tome da li se nada da će njena poseta doprineti približavanju te dve zemlje, Merkelova je rekla da tu postoji i svetlost i tama.

"Mi vidimo i svetlost i tamu", rekla je ona i dodala da je to što je albanski premijer, posle dugo vremena, bio u Srbiji, znak nade.

"Dakle, postoji malo seme nade", rekla je ona i podsetila da je Nemačka prošle godine organizovala konferenciju o zapadnom Balkanu, a ove godine je to u Austriji.

"Obe zemlje, Albanija i Srbija, rade veoma aktivno, da bi se ciljevi te konferencije i ostvarili", rekla je Merkelova i dodala da to znači, da se napreduje sa infrastrukturnim projektima, na razmeni omladine i naučnika.

"I, kroz te praktične, male korake možemo doći do toga da se napetosti razgrađuju", rekla je nemačka kancelarka i dodala da je to je još jedan dug i naporan proces, odnosno, put "kojim, uprkos tome, moramo ići".

I pored svih teškoća napredak

Merkelova će osim Srbije posetiti i Albaniju i Bosnu i Hercegovinu i kaže da je svim zemljama zapadnog Balkana data pristupna perspektiva za EU.

"Verujemo da se samo tako mogu rešiti konflikti između tih zemalja. I, pri svim teškoćama koje još uvek imamo, postoji napredak", ocenila je Merkelova u video-poruci, odgovarajući na pitanja studenta Lukasa Vertenbaha.

"Ukupno se može reći da smo otišli napred, ali da i sada kao i ranije postoje mnogi veliki problemi. Posebno u BiH..... gde politička situacija još stagnira", kao i da se u Albaniji još puno toga mora učiniti, rekla je Merkelova.

Komentarišući ocenu da su u Srbiji Romi diskriminisani i pitanje zašto je Nemačka, onda, dala status "zemlje sigurnog porekla" Srbiji, Merkelova je rekla da u prilog takvom statusu govori i to da u Nemačkoj skoro nema azilantnskih zahteva koji su odobreni.

U prilog tome govori i što su Velika Britanija, Francuska i druge evropske zemlje, takođe, označile Srbiju kao "zemlju sigurnog porekla", kao i to što je Srbija preduzela niz mera koje smanjuju diskriminaciju Roma, ukazala je Merkelova i dodala se, ipak, mora jasno reći da ta diskriminacija još postoji.

Ona je najavila da će u Beogradu i o tome razgovarati.

"Ja ću i o tome pričati", rekla je Merkelova i dodala da Srbija u ovoj dekadi sprovodi inkluziju Roma, od 2005. do 2015. godine i da, pri tom, postoji i ceo niz evropskih fondova, posvećenih upravo uklanjanju takve diskriminacije.

"Nije samo Srbija ta, gde je položaj Roma težak, tu su i druge zemlje", rekla je Merkelova i podsetila da je sa šefom kosovske vlade nedavno o tome u Berlinu razgovarala, "pošto takođe i tamo postoji velika diskriminacija".

Odgovornost EU na Kosovu

Na konstataciju da je između Albanije i Srbije Kosovo koje Srbija nije priznala i pitanje o odgovornosti EU za situaciju na Balkanu i šta EU tamo može da učini, Merkelova je rekla da EU tamo snosi odgovornost.

"Mi, tamo snosimo odgovornost. Želim da podsetim na to da su stotine vojnika na Kosovu, kako bi napetosti između Albanaca na Kosovu i srpske manjine smanjili", rekla je Merkelova i dodala da postoji i Euleks.

"I mi smo se tamo uvek veoma angažovali za sigurnost. Mi smo zahtevali da Srbija i Kosovo razgovarju jedno sa drugim", rekla je nemačka kancelarka i podsetila na razgovore koji su ove sedmice vođeni sa komesarom za spoljnu politiku EU Federikom Mogerini.