Podgorica i Priština crtaju granice, ko je u pravu?

Živopisni ali često neprohodni predeli Prokletija između teritorija Kosova i Metohije i Crne Gore, za žitelje pećke opštine prevazilaze vrednost šuma i pašnjaka.

Meštani više sela iznad Rugovske klisure, u blizini vrha Čakor, tvrde da će demarkacijom granica njihova imanja pripasti Crnoj Gori, odnosno da će Crna Gora upasti 40 kvadratnih kilometara na kosovsku teritoriju.

Riza Smaka iz Alijanse za budućnost Kosova smatra da treba da se uzimaju postojeće granice u skladu sa Ustavom iz 1974. godine, budući da, kako kaže, ima glasina da je kosovska vlada tajno pregovarala i da je načinila neke ustupke.

Rasprava u kosovskoj skupštini izazvala je različite reakcije.

Opozicija je kritikovala vladu za, kako kažu, ustupke, ali su se na kraju ipak složili o tekstu rezolucije i granici iz 1974. godine.

U ministarstvu spoljnih poslova u Prištini su rekli da rezoluciji ne treba pridavati važnost onoliko koliko to želi opozicija.

Kažu i da je sporazum u završnoj fazi i da se uskoro može očekivati njegovo potpisivanje.

U Podgorici su iznenađeni postupkom Prištine. Kažu da će se demarkacija određivati na osnovu katastra, a ne političkih stavova, te da pregovori nisu završeni.

Ministar spoljnih poslova Crne Gore Igor Lukšić kaže da suština pregovora nije da li se uzima kao polazište 1974. godina, već da je suština da se kroz određenu komunikaciju katastarskim dokazima odredi kome određena teritorija pripada.

Predstavnicima Srba u kosovskim institucijama smeta uopšte pominjanje razgraničenja.

Poslanik Srpske liste Slavko Simić kaže da kosovski političari gaje veliki animozitet prema Ustavu SRJ i bilo kojem ustavu iz tog vremena, tako da je, smatra Simić, licemerno da se neko poziva na Ustav iz 1974. godine i da određuje granice prema njemu.

Teritoriju Kosova i Metohije od Crne Gore deli prostor dug 80 kilometara.

Razgovori o demarkaciji traju od 2011. godine. Prethodno su kosovske vlasti završile demarkaciju granica s Makedonijom i Albanijom.