Dačić: Dijalog nema alternativu

"Svesni smo značaja koji proces normalizacije ima za evropske integracije Srbije", rekao je Dačić uoči skupa u sedištu EP u Briselu, podsećajući da Nemačka insistira da se kao prvo otvori poglavlje 35 pregovaračkog procesa, koje je u vezi sa Kosovom, prenosi Tanjug.

"Nastavićemo konstruktivan prilaz dijalogu, jer on nema alternativu", rekao je šef srpske diplomatije.

Osvrćući se na jučerašnju maratonsku rundu razgovora sa predstavnicima Prištine u kabinetu visoke predstavnice EU Federike Mogerini, Dačić je ukazao da do finalnog dogovora nije došlo jer prištinska strana nije htela da sprovede neke delove Briselskog sporazuma, naročito u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština.

"Srbija se do samog kraja držala principijelnih stavova koji su svi bili zasnovani na Briselskom sporazumu. U tome je razlika između nas i prištinske strane", rekao je Dačić, dodajući da je i Mogerini rekla da je formiranje ZSO ključno za primenu Briselskog sporazuma.

Obraćajući se učesnicima skupa, kome je prisustvovao veliki broj poslanika EP, Dačić je istakao privrženost Srbije evropskim integracijama, uprkos brojnim preprekama na tom putu.

"Kada jednog dana Srbija postane članica EU, verujem da neće maltretirati ni jednu zemlju kandidata koji želi da uđe", rekao je Dačić, ali je dodao da bi voleo da vidi kako bi stare članice prošle na "sistematskom pregledu" kome se podvrgavaju zemlje kandidati.

SAD tokom sankcija povećale trgovinu s Rusijom

Šef srpske diplomatije je u Evropskom parlamentu izjavio da Srbija, napredujući ka Evropskoj uniji, neće poremetiti odnose s Rusijom, i primetio da su SAD u vreme sankcija s Rusijom povećale trgovinu s tom zemljom za 30 odsto, dok je Srbija imala pad.

Dačić je u raspravi na okruglom stolu "Srbija na putu ka članstvu u EU", naglasio da "mi idemo napred u EU, imamo svoje prijatelje kao i svako, i na šta bi to sad ličilo da mi nešto radimo protiv nekog našeg prijatelja zato da bi ušli u neko novo okruženje?".

"Mislim da to ne bi nijedna zemlja u svetu uradila", podvukao je Dačić.
"Ja znam, kao predsedavajući OEBS-a, da i mnogi drugi imaju veoma prisne odnose s Rusijom, pa sam video da su SAD prošle godine imale rast u spoljnotrgovinskoj razmeni s Rusijom od preko 30 odsto", rekao je Dačić, uz opasku da su "baš efikasne te sankcije protiv Rusije".

"A Srbija ima pad u razmeni s Rusijom i onda nekome smetaju odnosi s Rusijom", zaključio je ministar.

Na okruglom stolu koji je organizovala grupe Prijatelji Srbije u EP, prethodni predsedavajući te grupe, poslanik Viktor Boštinaru, ocenio je da bi Srbija morala da usaglasi svoju spoljnu i energetsku politiku sa EU.

Boštinaru je istakao podršku prijemu Srbije u EU i predočio da, bez Srbije, širenje EU na Zapadni Balkan ne bi bilo delotvorno.

Predočio je da srpska vlada na putu ka članstvu mora jasno sprovesti reforme, uključujući "pošten pristup slobodi medija".

Mihael Karničnig, šef kabineta evropskog komesara Johanesa Hana, je naglasio da je cilj Evropske komisije da nove zemlje uđu u članstvo EU i rekao da komesar Han snažno radi na tome da ove godine budu otvorena prva poglavlja u pregovorima Srbije o članstvu s EU.

Karničnig je objasnio da bi, "ako sve bude dobro, vrlo brzo bila otvorena poglavlja 23 i 24, čim se otvori poglavlje 35", vezano za normalizaciju odnosa s Prištinom.

Ilegalna migracija evropski problem

Govoreći o problemu ilegalnih migranata, Dačić je predočio da je to "pitanje za celu Evropu, a ne samo Mađarsku i Srbiju" i poručio da je Srbija za građenje mostova, a ne zidova.

Dačić je ukazao na činjenicu da "izbeglice, neregularni migranti u Srbiju dolaze iz Evropske unije - iz Grčke i delom Bugarske". On je postavio pitanje "da li mi sad treba da dižemo zid prema Evropskoj uniji?", naglasivši da je Srbija za mostove, a ne za zidove u Evropi.

U raspravi je pomenuto i pitanje izgradnje ograde na mađarsko-srpskoj granici, što je Vlada u Budimpešti odlučila da učini s obrazloženjem da mora sprečiti nagli priliv ilegalnih imigranata.

I Dačić je naglasio da Srbija uvažava velike problema s migrantima i azilantima i rekao da "Srbija ima veoma dobre odnose s Mađarskom i to bez sumnje neće narušiti naše prijateljstvo", uz opasku da je "problem (ograde) u političkoj poruci koja je loša".

"Evropa više nije Evropa zidova, a Mađarska je svojevremeno isekla ogradu na granici prema Austriji, gde su tad bili i Đula Horn i Alojz Mok", visoki zvaničnici Mađarske i Austrije, primetio je šef srpske diplomatije.

"Kad već imate", kako je naveo, "spremne cigle, gradićete zid ili most, a mi smo više za mostove, i mislim da je to politika cele Evrope", mada je migracija "pitanje za celu Evropu, a ne samo za Srbiju i Mađarsku".

Evropski komesar za imigraciju, Dimitris Avramopulos je izjavio da je činjenica da je Mađarska sučeljena s velikim prilivom migranata, ali je naglasio da "jednostrana rešenja", poput ograde na granici, mogu jedino "prevaliti problema na susednu zemlju, umesto da ga reše".

Evropski komesar je dodao da svaka zemlja ima pravo da se zaštiti od ilegalne imigracije, rekavši da se ti problemi Mađarske mogu porediti s dramatičnom navalom imigranata i azilanata u Grčkoji Italiji.