SDS, SDPS i JS za promenu Ustava i smanjenje broja poslanika

Debata o reformi političkog sistema će biti nastavljena u petak, 10. jula, kada će svoje stavove o tom pitanju izneti PUPS, DS, SPS I SNS, prenosi Tanjug.

SDPS I SDS smatraju da Skupština Srbije treba da ima 150 poslanika, dok je iz JS poručeno da broj poslanika treba smanjiti, ali nisu izašli sa konkretnim brojem.

SDS je protiv pisanja novog Ustava i smatra da je potrebno izmeniti sadašnji, za kojeg navode da nije dovoljno dobar.

U ovoj stranci tvrde da je bio "plod kompromisa politike koja je Srbiju usmeravala ka EU, a koju je predstavljao Boris Tadić, i politike DSS i premijera Vojislava Koštunice i lidera SRS Tomislava Nikolića, koji su tada oštro bili protiv ulaska Srbije u EU".

Nenad Konstantinović iz te stranke poručuje da Srbija treba da bude podeljena u više izbornih jedinica, najmanje 15 ili do 30, u kojima bi se biralo po 10 ili po pet predstavnika građana, kako bi sve opštine imale svoje predstavnike u parlamentu.

Napominje da je njegova stranka za uvođenje personalizovanog proporcionalnog sistema, neposredan izbor gradonačelnika i predsednika opština, ali i za promenu Zakona o referendumu, kako bi se u političku praksu uvelo češće organizovanje referenduma na lokalnom, regionalnom i republičkom nivou.

Konstantinović je, govoreći o izboru predsednika Republike, rekao da bi, ukoliko se Srbija opredeli za neposredan izbor, trebalo povećati njegova ovlašćenja na uštrb vlade i premijera, a da predsednik, ukoliko se bude birao u parlamentu, treba da ima ovlašćenja kao do sada ili nešto manja.

Šef poslanika SDPS Milorad Mijatović naveo je da bi Skupština Srbije trebalo da ima 150 poslanika, vojvođanski parlament 80, lokalni parlamenti od 19 do 59 odbornika, a da bi u Srbiji trebalo da bude uveden personalizovani proporcionalni sistem.

Prema tom sistemu, 70 odsto mandata bi se raspoređivalo na osnovu rezultata kandidata u njihovim sredinama, a 30 odsto na osnovu odluke podnosioca izborne liste.

SDPS je za uvođenje stepenastog cenzusa, koji podrazumeva da izborni prag za parije koje samostalno nastupaju bude tri odsto, pet odsto za koaliciju dve partije, sedam odsto za koalicije koje čine tri partije i devet odsto za one koje čine četiri i više partija, kao i da Srbija bude podeljena na 150 izbornih jedinica, koliko bi bilo i poslanika.

Pokrajina i opštine bile bi podeljene na onoliko izbornih jedinica koliko imaju poslanika, odnosno odbornika.

Prema mišljenju te stranke, treba doneti zakon o vladi, koji bi sadržao definisane resore, nazive ministarstava i brojčani sastav, a nju bi činilo 18 članova, odnosno predsednik, dva potpredsednika i 15 ministara.

Stav te stranke je i da predsednika države treba birati u parlamentu, što je, kako smatraju, najefikasniji model izvršne vlasti.

Uz napomenu da je JS za promenu Ustava i da je najpre neophodno postići saglasnost o tome šta u postojećem Ustavu treba promeniti, zamenik šefa poslaničke grupe te stranke Petar Petrović poručuje da prilikom određivanja broja poslanika treba voditi računa o ravnopravnoj zastupljenosti svih regiona.

"Treba da vodimo računa da svi delovi Srbije budu adekvatno zastupljeni u parlamentu. Nije JS protiv beogradizacije, ali je nerealno da Beograd, bez obzira što ima dva miliona stanovnika, bude predstavljen sa jednom trećinom poslanika, a da mnogi krajevi i regioni nemaju poslanike", rekao je Petrović.

JS se, kako je napomenuo, zalaže da u Srbiji ostane proporcionalni izborni sistem, uz neke eventualne modifikacije, i uz poštovanje načela prirodnog cenzusa za nacionalne manjina, ali i da vlasnici mandata budu poslanici i odbornici, a ne stranke.

"Ako zadržimo proporcionalni sistem, JS se zalaže da vlasnici mandata budu poslanici i odbornici. Mislimo da su poslanicima i odbornicima kao vlasnicima mandata data suviše velika ovlašćenja", rekao je Petrović, dodajući da predsednik Srbije, kao i gradonačelnici i predsednici opština, treba da budu birani po većinskom sistemu.

Petrović je ukazao da ima utisak da neke nezavisne institucije žele da prošire svoj uticaj i da "maltene prave četvrtu granu vlasti", te da bi Ustavom trebalo da se preciziraju njihova ovlašćenja, prava i obaveze.