Usvojene izmene Zakona o javnom informisanju

14.35 - Poslanici su sa 158 glasova usvojili izmene Zakona o javnom informisanju. 

14.20 - Završena rasprava o amandmanima na izmene Zakona. 

10.02 - Poslanici počeli raspravu o amandmanima.

U raspravi u Skupštini Srbije o amadmanima na izmene Zakona o javnom informisanju i medijima, poslanici opozicije izrazili su bojazan da će nacionalne manjine ostati bez mogućnosti da budu informisane na svojim jezicima, dok je poslanik Pokreta za preokret Janko Veselinović zatražio da se privatizacija medija odloži za godinu dana kako bi se pripremio taj proces.

Na izmene Zakona o javnom informisanju i medijima podneto je 35 amandmana. Vlada Srbije i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili nijedan amandman, dok je u raspravi ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac prihvatio jedan tehnički amandman SDS-a.

Poslanica DS-a i predsednica Odbora za kulturu i informisanje Vesna Marjanović rekla je da nije suština samo da se privatizuju mediji, da "odu na doboš i da se dobije najbolja cena", navodeći da mediji nisu samo roba, već javno dobro bez obzira na to ko će biti njihov vlasnik.

Prema njenim rečima, DS traži da se propiše obaveza održavanja udela informativnog, naučnog, kulturnog, dečijeg, zabavnog i sportskog sadržaja u skladu sa programskom šemom koja je važila u periodu od 24 meseca pre stupanja na snagu zakona.

Marjanović kaže da je važno da se Savet za štampu, koji je nezavisno, samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih medija i novinskih agencija i profesionalne novinare, uključi u proces kontrole ispunjavanja tih uslova kada je reč o štampanim medijima.

Ministar Tasovac rekao je da je predviđeno da se obaveza održavanja programskog sadržaja odnosi na programsku šemu u prethodnih 12 meseci, pohvalio je udeo Saveta za štampu u donošenju zakona, ali i naveo da ni u Statutu tog Saveta nije predviđeno ono što amandmanom traži DS.

Navodeći da se pod "sumnjivim okolnostima" obavlja privatizacija pojedinih medija, poslanik DS-a Balša Božović je rekao da neki mediji zloupotrebljavaju samo saznanje da će biti privatizovani, navodeći da je Studio B već počeo da menja uređivačku politiku čime se, ocenio je, "snižava" cena tog medija.

Poslanik Nove stranke Zoran Živković rekao je da nema opravdanja da se produži rok za sprovođenje zakona i da ne postoji nikakav razlog koji može da uveri da je to potrebno, navodeći da vlada opstruišse primenu zakona.

Živkovićev stranački kolega Vladimir Pavićević rekao je da ministar Tasovac predlaže da parlament bira između vladavine prava i želje vlade da se produži rok za privatizaciju medija.

Poslanik Pokreta za preokret Janko Veselinović naveo je da se priprema "tajkunizacija medija", da je pominjana jedna medijska kuća koja znači aktuelnoj vlasti, dok će, navodi, ostali mediji biti ugašeni.

Odbor nije prihvatio nijedan amandman

Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje nije prihvatio nijedan od 35 amandmana podnetih na izmene Zakona o javnom informisanju i medijima.

DS je amandmanom predložio da se zabrana finansiranja medija iz javnih prihoda od 1. jula ne odnosi na medije kod kojih se proces privatizacije nastavlja podelom besplatnih akcija zaposlenima.

Ta stranka traži da se oni finansiraju sve do završetka preregistracije kod Agencije za privredne registre, a najkasnije do 31. decembra 2015. godine, podsećajući da taj postupak traje najmanje 60 dana.

DS je zatražio i da se mediji koji emituju program na najmanje dva jezika ne prodaju do 31. oktobra a da se njihov kapital prenese na nacionalni savet na čijem jeziku se taj program emituje.

Šefica poslanika SPS-a Dijana Vukomanović podnela je amandman kojim bi se kao rok za prestanak važenja Uredbe o Saveznoj javnoj ustanovi Radio Jugoslavija odredio 31. oktobar, umesto 31. jul, kako je predviđeno izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima.

Sa tim rešenjem su saglasni i poslanici SDS-a i DS-a, koji su amandmanima takođe predložili taj datum, dok je poslanik Pokreta za preokret Janko Veselinović mišljenja da bi taj rok trebalo da bude 31. decembar 2015. godine.

Veselinovićev predlog je i da se za godinu dana odloži rok za javni poziv za prodaju kapitala medija, odnosno do 1. jula 2016. godine, i da tek od tog datuma treba zabraniti finansiranje izdavača medija iz javnih prihoda.

Predložio je i da Zakon o javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug prestane da važi danom zaključenja ugovora o prodaji, a najkasnije 1. jula 2016. godine, umesto 31. oktobra ove godine kako je predviđeno izmenama zakona.

SDS predlaže da se zabrana finansiranja izdavača medija za koje nije objavljen poziv za prodaju, umesto od 1. jula ove godine, primenjuje od 1. oktobra 2016. godine.

Ta stranka traži da se zabrana finansiranja iz javnih sredstava za one medije koji ne nađu kupca do 31. oktobra primenjuje od 1. februara 2017. godine, kako bi se do tada mediji čije će akcije biti prenete na zaposlene konsolidovali i uspostavili efikasne mehanizme upravljanja.

Poslanici LSV-a traže da se zakonom propiše da izdavač medija, ukoliko je objavljen javni poziv za njegovu privatizaciju, može do 10. jula dostaviti obrazloženi zahtev nadležnoj agenciji za prenos akcija bez naknade, tako da se njegov celokupan kapital privatizuje prenosom akcija zaposlenima.

LSV objašnjava da će mediji koji su na vreme predali dokumentaciju time biti dovedeni u isti položaj sa medijima koji to nisu učinili, a čiji se kapital privatizuje na isti način, prenosom akcija.

Poslanici kluba SDA Sandžaka-Partija za demokratsko delovanje predložili su preciziranje odredbe o kontinuitetu medijskih sadržaja posle privatizacije, tražeći da Agencija za privatizaciju i nacionalni saveti nacionalnih manjina kontrolišu ispunjenje ugovornih obaveza kupca o održavanju udela programskih sadržaja od javnog interesa na jezicima nacionalnih manjina.

Poslanici Nove stranke predložili su brisanje svih članova predloženog akta.