Mađarski zid korak u pogrešnom smeru

U Suboticu dnevno stigne nekoliko stotina ljudi koji pokušavaju da pređu u Mađarsku.

Gradonačelnik Subotice Jene Maglai kaže da će to za Suboticu i Kanjižu predstavljati ozbiljan problem, zato što će se tu sakupljati veliki broj migranata i Subotica će postati kraj tog levka u koji se oni ulivaju.

"Može se dogoditi da će na teritoriji Subotice biti više hiljada migranata sa kojim nećemo znati šta da radimo", rekao je Maglai.

Granica prema Mađarskoj duga je 174 kilometra. Najugroženiji delovi su bočne strane prelaza Horgoš, Kelebija i Bački vinograd. Za prvih pet i po meseci policija je sprečila oko 800 pokušaja nelegalnog prelaska granice i procesuirala 7.000 osoba.

Mladen Mrdalj iz Granične policije kaže da su povećane patrole, došle su im kolege iz austrijske policije sa termovizijskim vozilima, udvostručili su patrole sa mađarskim kolegama – kako sa njihove tako i sa naše strane u najugroženijim delovima granice.

Da bi ušli u Mađarsku imigranti koriste uglavnom seoske puteve. Dolaze iz Sirije, Avganistana, Libije. Srbija je tranzitna zemlja. Sa jednom porodicom koja je došla iz Sirije razgovarali su ambasador SAD i šef UNHCR-a u Srbiji.

Šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji Hans Fridrih Šodera rekao je da svaka država ima pravo da kontroliše svoju granicu, da upravlja migracijama, ali ovakve mere obično ne rešavaju problem.

"Mora jasno da se ustanovi ko ima pravo na međunarodnu zaštitu, a ko može da pređe granicu", istakao je šef UNHCR-a u Srbiji.

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Majkl Kirbi rekao je da je na graničnom prelazu sreo porodicu sa dvoje dece.

"To su ljudska bića, ja ohrabrujem mađarske i srpske vlasti da razgovaraju. Mi smo pokušali slično i to nije dalo rezultate", naveo je Kirbi.

Zid je korak u pogrešnom smeru, ocenjuje Brisel.

Portparolka Evropske komisije Nataša Bero kaže da ta institucija ne podržava takve mere i ohrabruje članice da nađu druge načine za rešavanje problema izbeglica.

"Zemlje članice EU same odlučuju kako će obezbeđivati granice, tako da Brisel nema ovlašćenja da zabrani postavljanje zida, već može samo da izrazi neslaganje sa mađarskim planom", rekla je Nataša Bero.

I Beč je sličnih stavova.

"Ideju da se rešava problem izbeglica žicama unutar Evrope smatram pogrešnom. Ta politika vodi ka stvaranju novih zidova između država", rekao je predsednik Austrije Hajnc Fišer.

Stručnjaci smatraju da nove prepreke neće zaustaviti ilegalne migracije.

Direktor "Grupe 484" Vladimir Petronijević rekao je da ono što će biti posledica jeste da na kratak rok smanji u Mađarskoj pritisak ka Rumuniji i Hrvatskoj.

"Ali iksustva pokazaju da ograde i zidovi nikada nisu bili prepreka i da će se naći način", rekao je Petronijević.

U prvih pet meseci u Mađarsku je ušlo više od 50.000 migranata. Vlasti u Budimpešti tvrde da je 95 odsto njih ušlo iz Srbije.