Rezolucija o Srebrenici, poruka mira ili produbljivanje podela?

Dvadeset godina od stradanja Bošnjaka u Srebrenici biće, sve je izvesnije, obeleženo i u Potočarima i u Njujorku. Pred najjačim telom Ujedinjenih nacija, naći će se rezolucija čiju izradu predvodi Ujedinjeno Kraljevstvo. O tačnom sadržaju, kako ističu, "još se dogovaraju sa partnerima", a medijski napisi su, tvrde – netačni.

"Nadamo se da će se njom odati počast žrtvama genocida u Srebrenici i svima onima koji su patili na svim stranama u ratu, te da će ohrabriti dalje korake ka pomirenju i boljoj budućnosti za Bosnu i Hercegovinu. Ova godišnjica je, takođe, prilika za celu međunarodnu zajednicu da izvuče pouke iz jednog od najtužnijih trenutaka u istoriji UN i da naglasi našu odlučnost da se angažujemo na sprečavanju genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina", saopštava britanska ambasada.

Mediji navode da u ovoj inicijativi učestvuju i Holandija i Sjedinjene Američke Države, a da će 11. jul biti proglašen za Dan sećanja na stradanje 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, što je već usvojeno u Evropskom parlamentu 2009. Srpska vlada od Britanije očekuje detalje o tekstu rezolucije.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić kaže da je Srbija otvorena za sve razgovore. Naveo je da je Srbija protiv toga da se godišnjice zločina zloupotrebljavaju u političke svrhe, a da je apsolutno nesporno odavanje počasti žrtvama bilo kog zločina, tako i zločina u Srebrenici.

Iz Banjaluke je juče stigla poruka da je slučaj ispolitizovan, od kvalifikacije zločina do broja stradalih. Danas stiže i poruka da je rezolucija udar na Republiku Srpsku.

"Ja sam sigurna da su sve intervencije u funkciji destabilizacije i udaljavanja nas jednih od drugih i svi oni koji su predlagači moraju da vide kakve će to prilike imati u državi na koju se odnosi", kaže premijerka Republike Srpske Željka Cvijanović.

Iako deklarativno nosi poruku mira, inicijativa bi mogla da produbi podele u regionu, ocenjuju stručnjaci. A da li će izazvati podele i u Savetu bezbednosti?

"Zavisi od toga šta će biti, da li će se neka od velikih sila kao što je Rusija osetiti na neki način pogođenom i da li to može da otvori vrata nekoj kasnijoj kritici njene politike", kaže spoljnopolitički komentator Milan Mišić.

Međutim, neće to biti briga samo za svetske sile.

"To je svakako deo pritisaka na Srbiju da izgovori zvanično tu reč genocid. Možemo da saznamo šta će biti u toj rezoluciji i da pripremimo adekvatne političke izjave tim povodom, ako ona bude usvojena ili ako njen publicitet bude naneo štetu Srbiji", ističe Mišić.

Skupština Srbije je krajem marta 2010. godine usvojila Deklaraciju kojom osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995. godine. Vladajuća koalicija, okupljena oko DS-a i SPS-a, ocenila je tada da se dokumentom skida krivica sa naroda i države, ali i izbegla da taj zločin kvalifikuje kao genocid.