Samit u Budvi, Nikolić razgovarao sa hrvatskom predsednicom

Predsednici država jugoistočne Evrope i Austrije poručili su u Budvi da integracija regiona u Evropsku uniju nema alternativu i pozvali Brisel da, uprkos zamoru od proširenja, inspiriše region na reforme.

Predsednik Austrije Hajnc Fišer poručio je da "evropska integracija neće biti završen posao sve dok ne pristupe zemlje Zapadnog Balkana".

"To je finalni cilj. To je komplikovano, neće biti lako, potrebno je puno rada i mašte, ali se nadam da ćemo ga postići", poručio je Fišer.

Članice Brdo procesa tražiće od predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska da organizuje sastanak članica EU s državama regiona.

Na skupu u Budvi Proces "Brdo-Brioni" najavljena je za kraj avgusta konferencija u Beču na kojoj će premijeri, ministri spoljnih poslova i ekonomije iz regiona s članicama EU razgovarati o konkretizaciji projekata za bolje saobraćajno povezivanje regiona.

Prihvaćena je i inicijativa da slovenački predsednik Borut Pahor i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, u ime Brdo-Brioni procesa posete Makedoniju i daju doprinos stabilizaciji prilika u toj zemlji.

Pored proširenja, predsednici država regiona i Austrije razmatrali su u Budvi bezbednosne probleme u regionu i izrazili zabrinutost zbog poslednjih incidenata, posebno u Makedoniji.

Na Samitu učestvuje i predsednik Srbije Tomislav Nikolić koji se prvi put susreo sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović. Nikolić je novinarima, posle plenarne sednice, preneo da je razgovor bio prijatan.

"Zadovoljstvo mi je što sam prvi put sreo novu predsednicu Hrvatske. Verovatno je i ona shvatila da je počinila u nekim izjavama greške koje su ispravljene. Ja nisam grešio jer nemam manir da komentarišem događaje u drugim državama", objasnio je Nikolić, koji se sastao i sa predstavnicima Srba iz Crne Gore.

Na pitanje da li postoji poziv da poseti Zagreb, Nikolić je rekao da nije na njemu da se sam poziva, ali je dodao da ima nagoveštaja o saradnji dva kabineta.

"Bez Zapadnog Balkana EU nema punoću"

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović, domaćin Samita, preneo je na konferenciji za štampu da su predsednici zemalja učesnica konstatovali da bez Zapadnog Balkana EU nema punoću i da je potrebno taj region primiti u članstvo, kako bi Unija imala svoju celinu.

Vujanović je istakao da je, zajedno sa predsedavajućim Predsedništva BiH Mladenom Ivanićem, prihvatio inicijativu predsednika Austrije Hajnca Fišera da Crna Gora i BiH potpišu u Beču sporazum o državnoj granici.

To bi, kako je objasnio, bio prvi sporazum u regionu bivše Jugoslavije, kojim bi se uputila poruka da države regiona mogu da se dogovore oko važnog i osetljivog pitanja.

Hrvatska predsednica naglasila je da je sa budvanskog samita upućena podrška evroatlantskim integracijama regiona, ali i ukazano na probleme i trendove. "Jugoistočna Evropa ostaje nezavršen posao EU i NATO-a. Mi kao države članice NATO-a podržale smo proces svih država koje žele stupiti u članstvo ove alijanse, posebno Crne Gore", rekla je hrvatska predsednica.

Ističe da je zabrinuta zbog trendova koji se primećuju u procesu evroatlanske integracije regiona. Prema njenim rečima, sada je trenutak kada treba upozoriti na tu činjenicu i EU treba poslati čvrste poruke da će odgovarajuće reforme biti nagrađene individualnim pristupom.

Predsednik Slovenije Borut Pahor istakao je da region ima mogućnost da se kreće ispravnim ili pogrešnim putem, pri čemu je podvukao da je ispravni put evropski, a pogrešan put koji vodi u konflikte.

"Potrebna nam je politička volja od strane EU da shvati koliko je važno da Zapadni Balkan ne bude prostor za geopolitičke konflikte u budućnosti", zaključio je Pahor.

Nikolić za zajedničko reagovanje na terorizam 

Obraćajući se učesnicima na Samitu lidera Procesa "Brdo-Brioni", predsednik Srbije Tomislav Nikolić ocenio je da je region danas suočen sa daleko većim bezbednosnim problemima, te poručio da je Srbija čvrsto opredeljena da odgovori savremenim bezbednosnim izazovima.

Nikolić se ranije sastao sa makedonskim predsednikom Đorđem Ivanovom, sa kojim je razgovarao o bezbednosnoj situaciji.

Borba protiv terorizma, svih vidova ekstremizma i radikalizma predstavlja zadatak od prioritetnog značaja za sve nas, rekao je Nikolić obraćajući se učesnicima na Samitu, prenosi Tanjug.

Izrazivši žaljenje što se u poslednje vreme "umnožavaju nevolje" u regionu, kao i uznemirenost povodom pojedinih incidenata i nedavnih brutalnih terorističkih ataka, Nikolić je istakao da zemlje u regionu može istinski da zbliži samo pravdoljubiva osuda i reagovanje na incidente, poput onih nedavnih u Makedoniji.

Naglasivši da je u odnosu na prošlogodišnji takav skup u Dubrovniku region danas suočen sa daleko većim bezbednosnim problemima, Nikolić je ukazao da su razlog tome najsvirepiji akti ekstremizma, koji terorom žele da postignu političke ciljeve, a koje pojedine zemlje, nažalost, nazivaju "incidentima".

"Zaprepašćeni smo i vrlo zabrinuti poslednjom surovom akcijom albanskih terorista u Kumanovu u Makedoniji. Nedopustivo je to što se desilo. Zastrašuje činjenica da se takav zločin povremeno naziva 'urbanom gerilom'. Može se lako zamisliti kakve bi salve optužbi usledile, a za njima pretnje i akcije, protiv nekih drugih počinilaca i za dela daleko manjeg obima", podvukao je Nikolić.

Predsednik Srbije je stoga zatražio osudu i reagovanje na takve događaje, posebno ako su aršini isti, jer, kako kaže, ako se to ne uvažava, neće ni biti međusobnog poverenja tako neophodnog za budućnost regiona.

Potrebna tešnja saradnja u snabdevanju energentima

Predsednik se dalje založio za tešnju saradnju u oblasti snabdevanja energentima, gde, prema njegovim rečima, ne bi trebalo polaziti tek od svojih uskih interesa, već posmatrati širu sliku koja podrazumeva energetsku sigurnost čitavog regiona.

"Uveren sam da svaki račun koji polazi od uskih interesa neće u konačnom zadovoljiti onog koji se prikloni kratkovidim rešenjima... Bilo bi dobro da se u našoj regiji ukrštaju, spajaju, dupliraju razni tokovi i gasovodi, a naš geostrateški položaj, naš region, koji jeste raskrsnica, dozvoljava nam ovakva razmišljanja", uveren je Nikolić i poziva da se mudrom politikom obezbedi da zemlje kojima su energenti – gas pre svega – deo prirodnih resursa, pronađe interes da transport energenata ne zaobiđe ovaj region.

Takođe je ocenio da nema stvarnog spokoja i razvoja Evrope bez svih zemalja jugoistočne Evrope u jedinstvenoj porodici EU.

"Primećujem da svi mi pomalo osećamo neku vrstu indiferentnosti aktuelnih članica u pogledu uključivanja svih zemalja Zapadnog Balkana u EU. Predlažem da se i sa ovog skupa snažno apeluje da Brisel posveti veću pažnju proširenju EU i da pruži konkretnu podršku nastojanjima da i mi, koji to još nismo, postanemo punopravne članice. To je jednako dobro ne samo za nas koji čekamo pred vratima EU, već i za samu Uniju, koja neće moći istinski da napreduje bez svih zemalja jugoistočne Evrope u svom sastavu", istakao je Nikolić.

Nikolić je ocenio i da je region ušao u neku vrstu političke zrelosti i izgradnje Balkana na osnovama na kojima počiva EU i dodao da je možda trenutak da se ovaj samit ređe održava na sadašnjem nivou, odnosno da se lideri okupe kada za to postoje stvarne potrebe.