Kakav je status Srba u Albaniji?

Srba u Albaniji ima najviše u prestonici više srednjovekovnih srpskih država, Skadru, zaboravljenom delu srpske istorije.

Simo Ajković, predsednik Pravoslavnog udruženja "Sveti Jovan Vladimir" kaže da kao deca nisu znali da govore albanski nego samo srpski.

"U prvom razredu učitelj je morao da zna malo srpski da bi nam preveo šta učimo", kaže Ajković.

Peščar vremena nije bio darežljiv prema njima. Oduzimao im je nadu, sa svakim nasilno promenjenim imenom u vreme Envera Hodže. Ni posle toliko godina, većina Srba nije vratila izvorna imena – delom zbog skupe, delom zbog komplikovane procedure.

"U arbanaškoj dokumentaciji ja sam Pavle Jakoja, a u Udruženju Srba i Crnogoraca u Albaniji Pavlo Jakoja Brajović, to mi je puno ime. Nisam mogao da menjam prezime, jer još ima problema", kaže Pavle Jakoja, predsednik Udruženja srpsko-crnogorske manjine "Morača-Rozafa" u Skadru.

Do 1934. godine, u Skadru i okolini bilo je više od 20 škola na srpskom jeziku. Danas – samo kurs srpskog jezika koji je, za osam godina, prošlo oko 700 dece.

Pavle Jakoja kaže da će se boriti za to da srpski jezik bude obavezan na severu Alabanije, a to mu je, kako ističe, obećao ministar spoljnih poslova Albanije, koji je iz Skadra. 

Na potezu od Skadra do Drača nekada je postojalo nekoliko desetina pravoslavnih hramova. Danas, mogu da se izbroje na prstima jedne ruke. Među njima je i Crkva Svete Trojice u naselju Vraka u Skadru.

U Crkvi izgrađenoj pre deceniju služba se, o verskim praznicima, obavlja na srpskom jeziku. I to zahvaljujući sveštenstvu Mitropolije crnogorsko-primorske.

"Zadovoljni smo svojim radom jer smo i mlade priklonili korenima, da dolaze u crkvu", kaže Simo Ajković.

A u centru Skadra, nedaleko jedna od druge – džamija, pravoslavna i katolička crkva. Verska raznolikost se, svi će potvrditi, poštuje. Da je zajednički život moguć, svakodnevno se potvrđuje i u etno-restoranu u centru Skadra, čiji vlasnik pozdravlja i na srpskom.