Holandija podržava Srbiju na putu ka EU

Članstvo u EU je ogroman poduhvat, koji najpre podrazumeva ispunjavanje političkih kriterijuma, kao što su delotvorna demokratija, poštovanje ljudskih prava, zaštita prava manjina, ne samo etničkih, ravnopravnost polova, dobrosusedski odnosi i normalizacija odnosa sa Kosovom, objasnio je Stokvis.

Drugi blok čine ekonomski kriterijumi, što znači uspostavljanje ekonomije koja je u stanju da izdrži konkurenciju na zajedničkom tržištu, naglasio je Stokvis.

On je dodao da to podrazumeva mnogobrojne reforme kojima se sada bavi Vlada Srbije, uključujući privatizaciju javnih preduzeća i racionalniju i efikasniju administraciju, ali i stvaranje povoljnijeg ambijenta za domaće i strane investicije.

Upitan o pristupnim pregovorima Srbije sa EU, Stokvis je odgovorio da je Holandija potpuno saglasna da se otvore poglavlja 23 i 24, kao i 35, o kojem se još odlučuje.

Evropska unija radi na ovim pitanjima, ali ne vidimo teškoće da se ta poglavlja otvore, istakao je Stokvis i pohvalio veliki posao koji je Srbija uradila u procesu skrininga.

On navodi da će ta poglavlja biti otvorena što pre, nada se i pre kraja godine, ali napominje da to nije odluka jedne zemlje članice, već kolektivna odluka svih članica, doneta konsenzusom.

Ističući da je, na osnovu Briselskog sporazuma, proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine uveliko odmakao, Stokvis je rekao da je potrebna njegova puna implementacija i predočio da predstoje dogovori o još nekoliko važnih pitanja, poput formiranja Zajednice srpskih opština, energetike i telekomunikacija.

Upitan o platformi predsednika Srbije o Kosovu, Stokvis je odgovorio da nije video taj dokument, već da je za njega saznao iz medija, pa zato ne može da se izjašnjava, mada je o tome čuo preliminarne komentare premijera, ali je napomenuo da je izuzetno bitno da se sprovede Briselski sporazum i da se rad nastavi u njegovim okvirima.

Stokvis je istakao i veliki napredak na planu regionalne stabilnosti i posebno naglasio važnost susreta premijera Srbije i Albanije, ocenjujući da Srbija ima izuzetno bitnu ulogu u regionu, zbog čega je ohrabrio da nastavi i produbi saradnju sa susedima.

Povodom situacije u Makedoniji, Stokvis je, kao izuzetno važan, označio stav Vlade Srbije da se ne meša u unutrašnje stvari u toj zemlji, dok je, što se tiče Bosne i Hercegovine, naglasio da je u interesu i Srbije da njenoj stabilnosti doprinese najviše što može.

Osvrćući se na ekonomsku situaciju u Srbiji, Stokvis je konstatovao da je bilo neophodno preduzeti reforme, jer je jasno da tranzicija ka tržišnoj ekonomiji nije završena, posebno što još ima mnogo javnih preduzeća koja ne rade dobro, a mnogo koštaju poreske obveznike i opterećuju budžet.

Važan sporazum s MMF-om

Stokvis smatra da je za Srbiju važno što je postigla sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i vidi rešenost Vlade da ide putem reformi, koje neće biti ni brze, ni lake, jer predstoje još mnogi izazovi, među koje je ubrojao i suzbijanje korupcije.

Znam da je pokrenuta antikorupcijska kampanja, ali je ona još u ranoj fazi i predstoji još mnogo posla da se uradi, ocenio je Stokvis, koji se iskreno nada da će u ekonomiji Srbije biti uspostavljena "nova dinamika", koja će pogodovati investitorima.

Nisu dovoljni samo zakoni, već i nova percepcija mogućnosti, a Srbija zaista ima velike mogućnosti, istakao je Stokvis i objasnio da, što se Holandije tiče, pre svega ima u vidu poljoprivredu.

Među oblasti ekonomske saradnje Holandije i Srbije, Stokvis je uvrstio i transfer znanja i tehnologija, dok je političke odnose dve zemlje ocenio kao izvanredne, podsećajući da je holandski šef diplomatije prošle godine dva puta posetio Beograd, dok je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić bio u Holandiji.

Osvrćući se na oblast vladavine prava, Stokvis je ukazao da još mnogo posla predstoji u pravosuđu, "što svi priznaju", i precizirao da je neophodno povećati profesionalizam, efikasnost, odgovornost i nezavisnost pravosuđa, kako bi radilo u interesu društva.

Upitan o nezavisnim institucijama u Srbiji, Stokvis je poručio da je izuzetno značajno shvatiti šta su to nezavisne institucije i kakva je njihova uloga u društvu, ne samo kada je reč o rešavanju najraznovrsnijih problema građana, već i kada je reč o njihovoj ulozi u skretanju pažnje državnim organima na određene probleme.

Vreme za primenu medijskih zakona

Govoreći o medijskoj situaciji, Stokvis je ocenio da je mnogo posla obavljeno od donošenja Medijske strategije do usvajanja novih medijskih zakona, ali da je sada vreme za njihovu primenu, pre svega u oblastima privatizacije državnih medija i transparentnosti vlasništva.

Povodom tvrdnji da su mediji izloženi pritiscima, cenzuri, autocenzuri i tabloidizaciji, Stokvis je rekao da već debata o tim temama pokazuje da problem postoji i izrazio nadu će napredak u primeni novih medijskih zakona uticati na njegovo rešavanje.

Ističući da je garantovanje slobode izražavanja među temeljnim vrednostima demokratije i jedan od glavnih zadataka Srbije na putu ka EU, Stokvis je napomenuo i da je poštovanje ljudskih i manjinskih prava suštinski važno za ispunjavanje političkih kriterijuma za članstvo u Uniji.

Stokvis je ocenio pozitivnim prošlogodišnje održavanje Parade ponosa, koja je bila "veliki korak napred" i simbol da "ova država želi da prava svih budu zaštićena", ali je izrazio nadu da ubuduće neće biti potrebna "tako velika policijska zaštita".

Stokvis je ukazao na važnost zaštite žena i dece. Sledeći izazovi su diskriminacija na poslu, ali i u obrazovnom sistemu i udžbenicima, dodao je Stokvis, koji smatra pozitivnim što je uvedeno krivično delo govora mržnje. Prema njegovim rečima, civilni sektor je neraskidivi deo demokratskog procesa, jer dijalog građana i države "predstavlja transimisiju misli, znanja i ideja" i taj dijalog ima veliku vrednost.

Osvrćući se na petogodišnji boravak u Beogradu, Stokvis je istakao da je to za njega nezaboravan period i podsetio da je došao u vreme kada je Srbija donela stratešku odluku da želi da uđe u EU.