Halimi: Broj Albanaca će se utvrditi alternativnim metodama

Nakon sastanaka sa predsednikom Koordinacionog tela Vlade Srbije Zoranom Stankovićem, Riza Halimi, lider Partije za demokratsko delovanje (PDD), izjavio je Beti da neće biti tipičnog popisa stanovništva, već će se formirati tim stručnjaka čiji bi članovi bili i Albanci iz tih opština, radi procene broja stanovnika, koja bi se koristila u zvaničnim dokumentima.

"Mi smo u načelu za rešavanje tog problema jer imamo situaciju da se u praksi primenjuju neprihvatljivi podaci Zavoda za statistiku, po kojima u opštini Preševo živi 416, a u opštini Bujanovac 244 Albanca što je falsifikovan podatak koji nije smeo da se zvanično koristi. Tražili smo da Zavod proceni broj stanovnika, ali oni to do sada nisu učinili", rekao je Halimi.

Po predlogu Koordinacionog tela, u ekipi koja bi procenila broj Albanaca u tri opštine, bili bi međunarodni kao i stručnjaci iz republičkog Zavoda za statistiku, Koordinacionog tela i predstavnici Albanaca.

Koristili bi se alternativni izvori i uporedne metode za procenu: broj učenika u školama, broj prijavljenih nezaposlenih ili zaposlenih, podaci iz policijskih stanica o tome koliko se godišnje izda ličnih karata ili putnih isprava, rekao je Halimi.

Halimi je rekao da se alternativne metode za određivanje broja Albanaca neće se koristiti za druge opštine u Srbiji.

Prema podacima iz popisa 2011. godine, koji su Albanci iz Bujanovca, Preševa i Medveđe bojkotovali, najviše Albanaca u Srbiji je u Beogradu. Popisano ih je više od 1.200, dok je u Vojvodini popisano više od 2.000 Albanaca.

"Državna preduzeća jeftino prodata"

Halimi je ocenio da je proces privatizacije u Srbiji je loše sproveden, a u Preševu i Bujanovcu još gore jer su državna preduzeća jeftino prodata lokalnim sponzorima vladajućih partija, a oni su ih pozatvarali i otpustili radnike.

Halimi je naveo da je pozvao predsednika Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu, Zorana Stankovića, s kim je razgovarao  danas u Preševu, da se Koordinaciono telo više uključi u proces privatizacije u tim opštinama.

"U Preševu je firma 'Elektrokontakt' za 2.500 evra prodata sponzoru lokalne političke partije koja je na vlasti u Preševu, iako je vrednost te firme najmanje 500.000 evra. Svi radnici, oko 30, nakon privatizacije su otpušteni. To je tipičan primer kako se ovde odvijala privatizacija", naglasio je Haljimi.

Prema njegovim rečima, to je "otvorena pljačka od strane države, potpomognuta onima koji imaju i svoje političke ciljeve".

Naveo je da su firme "Elektrokontakt", kao i "Metal" iz Preševa, čije su privatizacije bile potpuno neuspešne, kupili lokalni Albanci.

"Nema opasnosti prelivanja sukoba u Preševo i Bujanovac"

Govoreći o mogućnosti da se nestabilna situacija u Makedoniji prelije na jug Srbije, Halimi je reako da uvek postoji šansa da pojedinac ili manje grupe izazovu incidente, ali niko ozbiljan ne može da tvrdi da postoji mogućnost da to bude većih razmera, ili da se ponove događaji koje smo imali 2000. i 2001. godine. Takva opasnost u ovom trenutku nije realna jer nema takve atmosfere", rekao je Halimi.

Od novembra 2000. do maja 2001. godine na području opština Preševo, Bujanovac i Medveđa odvijali su se sukobi takozvane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM) sa srpskim združenim snagama bezbednosti. Sukob je okončan uz posredstvo međunarodne zajednice.

Halimi smatra da je "preuveličana i neosnovano predramatizovana opasnost da će se taj događaj preliti na područje Preševa, Bujanovca i Medveđe".

Lider Partije za demokratsko delovanje (PDD), koja u skupštinama opština Preševo, Bujanovac i Medveđa ukupno ima najveći broj odbornika u odnosu na druge albanske partije, rekao je da je "ubeđen da realno niko nije zainteresovan da na tom području bude velike destabilizacije, kao i da ne postoji podloga za teže oružane incidente".

Halimi je rekao i da "niko još tačno ne može da kaže šta se u stvari dogodilo u Kumanovu i da svi treba prvo da sačekaju rezultate istrage iz Makedonije".