Dačić: Podržavamo sve odluke EU, osim sankcija Rusiji

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić poručio je da se Srbija, kada je reč o usklađivanju spoljne politike sa politikom EU, pridružuje svemu osim sankcijama prema Rusiji.

Obraćajući se učesnicima konferencije "Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU i pristupanje Srbije", Dačić je ukazao da se pitanje usaglašavanja spoljne i bezbednosne politike često svodi na pitanje sankcija prema Rusiji, a da je poglavlje 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) mnogo složenije, prenosi Tanjug.

"Srbija se obavezala na postepeno usklađivanje spoljne politike sa EU i ona će u skladu sa svojim obavezama to i učiniti do momenta pristupanja Uniji. Do tog trenutka povećavaćemo stepen usklađivanja u skladu sa svojim interesima", rekao je Dačić, podsetivši da je Srbija prethodnih godina imala 97 odsto usklađenosti.

Šef diplomatije je rekao da je taj procenat opao u godini kada je izbila kriza u Ukrajini i kada se Srbija ne izjašnjava o merama prema Rusiji.

"Mi smo u proteklim godinama podržavali gotovo sve odluke EU", dodao je Dačić.

Prema njegovim rečima, procena Srbije da ostane neutralna je bila dobra.

"Pozicija predsedavjućeg OEBS-u omogućava da se razgovara sa svim stranama", dodao je Dačić.

Govoreći o poglavlju 31, Dačić je rekao da je završen skrining i da se sada čeka izveštaj Evropske službe za spoljne poslove o tome.

Dačić je rekao i da Srbija želi da bude značajan faktor regionane stabilnosti i radi na unapređenju saradnje na tom planu.

Osvrnuvši se na nedavne događaje u Kumanovu, Dačić je rekao da su oni pokazali da je neohodno da sve zemlje sarađuju.

Dačić je ponovio stav da je članstvo u EU ključni prioritet Srbije što potvrđuje i činjenica da je Srbija sedma u Evropi a prva na Bkanu po učešću u misijama EU.

Davenport: Postoji i zamor od strpljenja

Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport ocenio je da pored zamora od proširenja postoji i zamor od strpljenja, istakavši da je važno nastaviti proces pregovora Srbije i EU i otvoriti poglavlja do kraja godine.

Davenport je podsetio da je Srbija donela stratešku odluku da postane članica EU, uz stavljanje akcenta na uvođenje promena i postizanja reformi na putu ka tom cilju.

"Srbija je već postala veoma važan partner u EU i ona promoviše stabilnost ovog regiona", rekao je Devenport.

Srpska vlada je, kako je naveo, veoma cenjen politički partner EU.

Davenport je ukazao da zajednička spoljna i bezbednosna politika treba da bude deo odgovora u efikasnijoj borbi protiv svih izazova današnjice sa kojima se suočavaju sve zemlje.

"Zajednička spoljna i bezbednosna politika predstavlja kompleks politika oko kojeg se slažu sve članice EU", naveo je Davenport i dodao da i Srbija može da doprinese takvoj politici.

Pozdravio je ozbiljnost i spremnost Srbije da primeni principe evropske politike.

Davenport je rekao da u narednih mesec dana mora da dođe do suštinskog napretka u dijalogu Beograda i Prištine pre održavanja sledećeg sastanka na političkom nivou.

Na konstataciju novinara da Priština otkazivanjem sastanaka i odbijanjem da formira Zajednicu srpskih opština blokira evrointegracije Srbije i na pitanje kako se to može prevazići, Devenport je odgovorio da to neće biti lak proces. 

Davenport je na marginama konferencije ocenio da su premijer Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić dali veliki doprinos u napretku dijaloga Beograda i Prištine istakavši da je u februaru ostvaren ključni korak dogovorom o pravosuđu.

Prema njegovim rečima, Dačić je sa visokom predstavnicom EU Federikom Mogerini dogovorio niz sastanaka u vezi sa implementacijom Briselskog sporazuma.

Bilt: Poglavlje 31 od ključnog značaja

Bivši premijer i ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt rekao je da je poglavlje 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) od ključnog značaja za Srbiju, pogotovu imajući u vidu rizike od tenzija u regionu.

Bilt, dobar poznavalac prilika na Balkanu zahvaljujući tome što je svojevremeno bio prvi visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH, izrazio je očekivanje da će Srbija prva pregovaračka poglavlja otvoriti do kraja godine, odnosno do početka naredne.

Bilt je na konferenciji istakao da Srbija, usaglašavanjem sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dokazuje da je deo evopske zajednice, njen budući partner i član i neko ko deli zajedničke interese.

Prema njegovim rečima, u regionu postoji zamor od pridruživanja koji se može objasniti ekonomskim faktorom i bezbednosnim izazovima.

"Vama je potreban stabilan okvir za spoljnu i bezbednosnu politiku, što je važno i u ekonomskom smislu. Da biste modernizovali ekonomiju, morate investicije da privučete i intenzivirate trgovinu", rekao je Bilt.

Kako je rekao, neophodno je zajedničkom saradnjom usredsrediti se na izazove koji su u porastu kako bi oni bili prevaziđeni.

Bilt je pozdravio napore koje Srbija čini u spovođenju ekonomskih reformi, koje neophodne, kao i u procesu pristupanja što je u interesu Srbije i Evrope. Takođe, čestitao je šefu srpske diplomatije Ivici Dačiću na predsedavanju OEBS-u.

Miščevićeva: Srbija izabrala evropski model

Šefica pregovarčkog tima za pristupanje Srbije EU Tanja Miščević izjavila je danas da se od Srbije kao države koja želi da bude član EU očekuje da doprinosi zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, a ne samo da bude njen korisnik.

"Ima li drugi model za reformu jedne države i društva od evropskog modela? Mislim da nema. Uvek ima alternativa, a to je da idete bez modela. Mi smo izabrali da imamo model i da je to EU i evrointegracije, kao i druge držve Zapadnog Balkana, i pokušavamo da dostignemo nivo potreban da budemo deo jednog takvog kluba", rekla je Miščević.

Iznoseći zaključke konferencije o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, Miščević je istakla da je saglasna sa mišljenjem bivšeg švedskog premijera i šefa diplomatije Karla Bilta da je Zapadnom Balkanu potreban snažan bezbednosni okvir.

"Ne kao bezbednosni kišobran nego okvir normalnog funkcionisanja što događaji od pre par dana pokazaju", poručila je Miščević i dodala da zajednička spoljna i bezbednosna politika nije samo usklađivanje spoljnopolitičkih stavova.

"Mogli smo čuti mnogo više elemenata pohvale našseg približavanja u poglavlju 31. nego negativnih ocena, koje se tiču stepena našeg usklađivanja", rekla je Miščević. Ona je naglasila da je Srbija uradila neke dobre stvari poput učešća u misijama za upravljanje krizama, potpisivanja operativnog sporazuma sa Evropskom odbrambenom agencijom što, kako je rekla, prevazilazi okvire pitanja bezbednosti i zadire u domen ekonomskog.

Miščević je poručila i da je važno pitanje kako nečlanstvo u NATO savezu, partnerstvo i saradnju uklopiti u pitanje napretka u poglavlju 31. Kako je rekla, poglavlje 31. nije samo pitanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike već vrednosti i interesa.

"Pripremati se za članstvo znači znati i šta želite od tog članstva", zaključila je Miščević.

broj komentara 4 pošalji komentar
(sreda, 13. maj 2015, 20:50)
anonymous [neregistrovani]

Jasno

je da bez priznavanja Kosova nema EU,napravite referendum ne za EU vec za pitanje Kosova i videcete da ga se gradjani Srbije nece odreci ni sad ni 100 ni za 1000 godina...ja mislim da su i nasi politicari svesni da od EU nema nista oni se ustvari bore za saradnju.

(sreda, 13. maj 2015, 19:30)
anonymous Moma Dr Alatnicarskih nauka [neregistrovani]

Treba razumeti

Mene ne zanima iz koje je stranke Ivica Dacic.Interesuju me njegove izjave i trazenje detalja u njima, sto je jako tesko, jer ni jedan diplomata na svetu to ne iznosi.Ja,organizaciju u EU zovem"Diktaturom demokratije",jer je ocigldna cinjenica,da ce svaka clanica biti strogo kaznjena za ispoljavanje razlike(prava demokratija) u "misljenju".Zato sa posebnom paznjom pratim i pokusavam da razumem "poteze"nasih u spoljnoj politici.Mislim da se Dacic(voleo ga neko ili ne),dobro snalazi i razjasnjava stvari.Treba mu verovati.

(sreda, 13. maj 2015, 17:44)
anonymous [neregistrovani]

Uskladjenost u EU

O kakvoj uskladjenosti se ovde govori? Pa EU nije uskladjena sama sa sobom! Na primer, odnos prema terotorijalnom integritetu zemalja clanica EU, 5 clanica nisu priznale Kosovo, dok ostale jesu. Na primer, odnos prema Rusiji, Nemacka moze neograniceno da kupuje gas iz Rusije (severni tok), dok clanice iz juzne Evrope (Bugarska, Grcka, Italija - juzni tok) to ne smeju. Takvih primera ima koliko hoces. Treba usaglasavati politiku samo u slucaju da smo ucestvovali u donosenju odluka.

(sreda, 13. maj 2015, 13:01)
anonymous [neregistrovani]

Dosta nam je EU

Manite nas vise te EU koja nam stalno ispostavlja nove uslove, odugovlaci sa obecanim datumima, a na kraju uvek osmisli obrazlozenje u smislu "Odnosi sa Pristinom koce evrontegracije", a oni su ti koji diktiraju pristini sta treba da radi da bi Srbiji postavila kocnicu za napredak. Okrenimo se konacno sebi, imamo dovoljno resursa da bar za pocetak stvorimo jednu osrednje razvijenu zemlju poput Ceske ili Slovacke. Od EU ne dobijamo nista osim sargarepe na dugom stapu.