Uskoro doživotni zatvor za najteža dela

Novine koje su predviđene Nacrtom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u celosti su objavljene na sajtu Ministarstva pravde zbog javne rasprave, prenosi Tanjug.

Učinioci najtežih krivičnih dela u Srbiji uskoro bi mogli da budu osuđeni na kaznu doživotnog zatvora, koja bi nakon 25 godina, pod određenim uslovima, mogla da se transformiše u vremensku kaznu, odnosno da se na osuđenog primeni amnestija, uslovni otpust ili pomilovanje.

U obrazloženju Nacrta zakona, napominje se da je kriminalno-političko opravdanje kazne doživotnog zatvora to što on predstavlja izuzetnu kaznu koja zamenjuje smrtnu kaznu, s obzirom na to da se vremenska kazna zatvora ne pokazuje kao adekvatna u odnosu na neka najteža krivična dela i određene učinioce.

Pisci Nacrta podsećaju na stav Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine, a to je da se "ova kazna ne može propisati i izreći bez prava osuđenog da po određenom osnovu kraće traje, odnosno da se transformiše u vremensku kaznu (uslovni otpust, pomilovanje, amnestija), kao i da vreme posle kojeg osuđeni stiče to pravo ne može biti duže od 25 godina".

Sa izuzetkom država nastalih na teritoriji bivše Jugoslavije (osim Slovenije), kao i Španije, Portugalije i Norveške, sve ostale evropske države poznaju kaznu doživotnog zatvora.

Na prigovor da je doživotni zatvor nehuman, predlagači ovog rešenja odgovaraju da se ni postojeća kazna od 30 do 40 godina zatvora u tom pogledu mnogo ne razlikuje, te da bi takođe mogla pod određenim uslovima da bude i nehumanija od kazne doživotnog zatvora.

Imajući u vidu težinu kazne i njen izuzetan karakter predviđena su ograničenja za njeno propisivanje.

Predviđena je i zabrana njegovog izricanja osobama koje u vreme izvršenja krivičnog dela nisu navršile 21 godinu života.

Osim toga, zabranjeno je i izricanje kazne doživotnog zatvora kada postoji neki od zakonskih osnova za ublažavanje kazne ili za oslobođenje od kazne - kao što su prekoračenje granica nužne odbrane, bitno smanjena uračunljivost, dobrovoljni odustanak i drugo.

Predlagači ovog rešenja smatraju da bi se propisivanjem kazne doživotnog zatvora, umesto kazne zatvora od 30 do 40 godina, dobilo jasnije razgraničenje između doživotnog zatvora i onog sa vremenskim trajanjem, kao i da bi bila izbegnuta arbitrarnost u vezi sa propisivanjem njegovog trajanja.

U obrazloženju se ističe da trajanje doživotnog zatvora ne zavisi od volje zakonodavca ili suda, kao i da ta kazna ima i simbolički značaj.

"Ona može adekvatnije da izrazi težinu nekih krivičnih dela i stepen krivice učinioca iako se praktično u izvršenju može svesti na istu dužinu kao i kazna u trajanju od trideset do četrdeset godina", navodi se u obrazloženju ove novine u Nacrtu zakona.

Nacrt zakona takođe uvodi određne novine koje se tiču kazne kućnog zatvora.

Kućni zatvor bi prema novim rešenjima imao položaj samostalne kazne, a ne kao što je sada zamena za kaznu "klasičnog" zatvora, i bilo bi moguće izreći ga kao kaznu za krivična dela za koja je predviđena kazna do osam godina zatvora.

Nacrt zakona takođe dozvoljava da kućni zatvor traje do dve godine, za razliku od postojećeg rešenja koje dozvoljava izvršenje kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje ako mu je izrečena kazna zatvora do jedne godine.

Nacrtom su precizirani uslovni otpust i novčane kazne.

Intervencije u zakoniku predviđene su i za krivična dela protiv privrede, preciziranjem postojećih i uvođenjem osam novih krivičnih dela.

Nacrt zakona predviđa 33 krivična dela protiv privrede, dok ih prema važećem Krivičnom zakoniku ima 25.