Vilhelm: Nemačka rado pomaže Srbiji

Vilhelm je, na panel diskusiji "15 godina nemačko-srpske saradnje" na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, ukazao da je Nemačka, kao i mnoge druge zapadne zemlje, odlučila da Srbiji pomaže nakon političkih preokreta 2000. godine.

"Nemačka je najveći bilateralni donator, na šta smo ponosni. To činimo rado jer verujemo da Srbija zaslužuje tu podršku, a i u nekim oblastima je i potrebna", objasnio je Vilhelm.

Prema njegovim rečima, Srbima sigurno nisu potrebni saveti spolja, jer oni mnoge stvari znaju sigurno dobro kao i Nemci, ali ponekad iskustvo iz inostranstva može biti koristan.

S tim u vezi, on je naveo sistem dualnog obrazovanja u kojem Nemačka ima iskustva koja može preneti.

Ambasador Vilhelm je podsetio da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbiji sa 1,6 milijardi evra, ali i pojasnio da 90 odsto tih sredstava nisu poklon, već povoljni krediti, koje treba da vraća Srbija.

Razvojno-politička saradnja je, istakao je on, utemeljena u političku i ekonomsku saradnju.

"Nismo samo najveći donator, već i drugi trgovinski partner Srbije, i iz Nemačke je u Srbiji prisutno više od 400 preduzeća", naveo je Vilhelm, ukazujući da je trgovinska saradnja porasla prošle godine za šest odsto.

On je podsetio i da je udeo Nemačke u pomoći EU 25 odsto.

Ova saradnja, smatra on, često u javnosti nije adekvatno vidljiva. "Mediji su, pre svega tokom majskih poplava, preneli sliku da je Rusija najbrže i najviše pomagala. To nije baš ispravno. Ne verujem da je srpska vlada tu sliku prenela preko medija, već se radi o slici prisutnoj u javnosti", istakao je nemački diplomata.

Vilhelm je ukazao da i nemačka ambasada ima svoj budžet za manje projekte, u visini od 50.000 evra, za koje mogu da apliciraju nevladine organizacije.

"Cilj svih projekata bilateralne saradnje jeste da mladi Srbi ostanu u Srbiji, a ne da napuštaju svoju zemlju. Egzodus mladih obrazovanih ljudi je problem za Srbiju", ukazao je ambasador, dodajući da ima i primera mladih koji se vraćaju iz inostranstva.

Prema njegovim rečima, ovaj problem je povezan sa ekonomskim stanjem, a da je Vladi Srbije prioritet da pospeši privredu, otvara radna mesta kako bi mladi mogli ostati u zemlji.

Ustanovio sam da mnogi Srbi nisu spremni da otvaraju preduzeća. Nedostaje preduzetnički duh", naveo je bemački ambasador.

Srbija ima odlično obrazovane mlade ljude, ali nema dovoljno radnih mesta, te treba da učine nešto, jer napuštanje zemlje nije rešenje, zaključio je Vilhelm.

Joksimović: Nemačka važan partner Srbije

Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović podvukla je da je Nemačka, bez obzira što se čuje u vezi navodnih uslova, jedan od najvažnijih partnera Srbije na putu u EU, kao i najveći bilateralni donator u poslednjih 15 godina sa 1,6 milijardi evra razvojne pomoći.

Prema njenim rečima, Nemačka je pouzdan i dobar patner Srbije, što se reflektuje i u dobrim ekonomskim odnosima.

Joksimović je, studentima FPN, ukazala da ekonomski odnosi mogu da utiču na političko prijateljstvo zemalja.

Nemačka je, kako je navela, jako dobar primer korišćenja ekonomske diplomatije, kroz mehanizme bilateralne pomoći.

Što se razvojne pomoći tiče ona je navela da je Nemačka od 2000. godine do danas bilateralno pomogla Srbiju sa više od 1,6 milijardi evra.

"Nemačka nam pomaže da podignemo kapacitete, da krenemo da funkcionišemo u pravcu u kojem sami želimo", pordvukla je ona dodajući da treba podići vidljivost činjenice da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbije u poslednjih 15 godina.

Joksimović je precizirala pomoć koju je Nemačka, kroz bespovratna sredstva, pružila preko projekata tehničke saradnje (GiZ).

Za energetsku efikasnost dobijana je, u prošloj godini, pomoć u visini od tri miliona evra, za upravljanje čvrstim otpadom i tretmanom otpadnih voda, što je, kako je podvukla, važno ne samo za popravljanje životne sredine, već i za ispunjavanje uslova iz ove oblasti za pristupanje EU.

Za osnaživanje mladih kroz unapređenje perspektive zapošljavanja dobijena je pomoć u visini od 2,7 miliona evra. Podrška infrastrukturi kvaliteta iznosila je 0,3, a za dobro finansijsko upravljanje milion evra.

Prema njenim rečima Nemačka je podržala proces pristupanja EU sa dva miliona evra, a za projekat Fond za studije i ekspertsku podršku pola miliona evra.

S tim u vezi je ministarka navela primer da je Srbiji do 2030, da bi dostigla standarde EU iz oblasti zaštite životne sredine, potrebno 10 do 11 milijardi evra.

Joksimovićeva je najavila da će nemački ministar za razvoj posetiti Srbiju krajem maja.