Nikolić: Tragedija Jermena trajna opomena živima

Tomislav Nikolić je u Jerevanu rekao da, ako iko može da razume i oseti nesreću Jermena, onda je to srpski narod, prenosi Beta.

"Došao sam u Jerevan da se u ime srpskog naroda i u ime države Srbije poklonim žrtvama strašne tragedije jermenskog naroda tokom prvog velikog svetskog rata u 20. veku. Ako iko može da razume i oseti nesreću biblijskih razmera koja se 1915. godine obrušila na Jermene u Osmanskom carstvu, kao i njene trajne i nezalečive posledice, onda je to srpski narod, onda je to Srbija", rekao je Nikolić.

Dodao je da je Srbija u Prvom svetskom ratu imala procentualno najviše gubitaka od svih zemalja i naroda pogođenih tim ratom.

"Ukupni gubici Srbije od 1915. do 1918. dosegli su zastrašujući broj od 1.247.435 žrtava, što je približno 28 odsto tadašnjeg broja stanovnika, od čega je među vojnicima bilo 402.435 poginulih i preminulih, a među civilima 845.000. Posmrtni ostaci srpskih žrtava Velikog rata rasuti su u 1.815 grobnica u 18 država. Mnogima se grobno mesto nikada nije saznalo", rekao je Nikolić.

Dodao je da su jermenske žrtve "trajna opomena za žive" i da ih niko ne sme zaboraviti, posebno danas "kada, prema rečima pape Franje, teče 'Treći svetski rat na parče' i kada ponovo stotine i hiljade ljudi gube živote, dostojanstvo i imovinu".

Nikolić je rekao da nespremnost i zaziranje od poštenog i celovitog suočavanja s najpotresnijim činjenicama prošlosti zakonito proizvodi nove tragedije u budućnosti.

Prema njegovim rečima, živimo u vremenu kada se uvrežilo pogubno uverenje da se izbegavanjem istinitog imenovanja pojava iz stvarnosti, neretko i njihovim tendencioznim preimenovanjem, može trajno uticati na tok istorije.

"Svesni ove neporecive istine i kobnih posledica koje ogrešenje o nju donosi celom ljudskom rodu, nismo danas smerno, ali i odlučno, došli ovde, da budemo za ili protiv nekoga u našim žalosnim ovozemaljskim podelama, već da izrazimo poštu žrtvama jednog srazmerno malobrojnog, prijateljskog naroda kojima dugo nije bilo dato da se smire u opšteljudskom priznanju svoga stradanja", naveo je Nikolić.

Predsednik Srbije je rekao da predstavnici Srbije, u vreme kad se politikantski neosetljivo manipuliše i samim terminom "genocid", i kada se osvedočenim žrtvama ponovljenih pogroma i genocida nameće uloga počinilaca, nisu mogli izostati sa ceremonije u Jerevanu i izneveriti milione žrtava.

"Nismo smeli i nismo mogli izostati, kao što ne propuštamo i nećemo nikada dozvoliti da nas prizemne računice i nametnuta 'politička korektnost' navedu da propustimo svako dostojanstveno podsećanje na stradanja koja su ratovi i drugi sukobi nanosili ljudima širom sveta, da se poklonimo pred grobovima koji kriju nedosanjane snove starih i mladih, vojnika i civila, žena i dece, kojima su raspomamljene sile mržnje i zla surovo presekle životnu stazu", rekao je Nikolić.

Istoričari procenjuju da je u Otomanskom carstvu tokom i posle Prvog svetskog rata ubijeno 1,5 miliona Jermena, što istoričari smatraju prvim genocidom 20. veka.

Naslednica carstva, Turska Republika, proglašena 1923, negira da je to bio genocid, već da su to samo žrtve građanskog rata i nemira tokom raspada Otomanskog carstva, čiji je broj preuveličan, te da je pogibije bilo na obe strane.

Sastanci Nikolića na marginama skupa u Jerevanu

Predsednik Nikolić razgovarao je u Jerevanu na marginama skupa posvećenom obeležavanju stogodišnjice pogroma nad Jermenima, na odvojenim sastancima sa predsednicima Jermenije, Kipra, Francuske i Ruske Federacije, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika Republike.

Sa predsednikom Republike Francuske Fransoa Olandom predsednik Nikolić je razgovarao o napretku Srbije na putu evropskih integracija.

Dva predsednika saglasila su se da je Srbija preduzela značajne i hrabre korake ka reformi svog sistema i da odlučno ide putem ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.

Nikolić je istakao da bi Unija mogla, kao znak dobre volje, uskoro da otvori Srbiji nova poglavlja, kako bi je ohrabrila za sve što je do sada preduzela.

Nikolić i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, kojima je ovo šesti susret, razmatrali su napredak zajedničkih projekata.

Razgovarali su i o perspektivi buduće saradnje između srpskih i ruskih kompanija, kao i o zajedničkom obeležavanju Dana pobede nad fašizmom 9. maja u Moskvi.