Novi-stari uslovi za ulazak Srbije u EU?

Na pitanje, da li se pred Srbiju "u vidu pokretnih meta" stalno postavljaju novi zahtevi u procesu pridruživanja, što je prethodnih dana u više navrata pomenuo šef srpske diplomatije Ivica Dačić, evropski zvaničnici odgovaraju negativno, pozivajući se na kriterijume iz Kopenhagena, uz napomenu da su uslovi jasni i poznati, prenosi Tanjug.

Ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović u svojim je izjavama bliža tim evropski stavovima, nego "skepticizmu" ministra Dačića.

Međutim, s obzirom na to da u pregovorima i odlukama o pridruživanju Srbije učestvuje 28 članica EU i da je sam proces pristupanja dugotrajan, tumačenja šta podrazumeva ispunjavanje nekih od kriterijuma se očigledno menjaju u različitim fazama procesa.

Javno izrečeni stav EU je puna primena Briselskog sporazuma. Na pitanje da li za otvaranje prvih poglavlja u pregovorima sa EU postoje i dodatni uslovi članica, pre svega Nemačke, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić kaže da "naravno da EU jeste pokretna meta i da neće stajati zamrznuta čekajući da je sustignu oni kojima je to potrebno i koji su daleko iza".

"Naravno da ima i globalnih promena koje ne idu na ruku zemljama kandidatima. Činjenica je i da su zemlje članice dobile veći značaj u procesu pregovora i moramo da računamo na pregovore sa svih 28 zemalja članica", kaže Bobić.

Dodaje da pojedine članice mogu da pokušaju da postave posebne uslove "u okvirima dobro poznatih političkih i drugih kriterijuma".

"I to je najčešće ranije postavljanje uslova koji će svejedno doći na dnevni red i uz saglasnost svih članica", rekla je Bobić Tanjugu.

Prema njenim rečima, Briselski sporazum i normalizacija odnosa sa Prištinom, dakle ono što sledi i nakon briselskog sporazuma, jedno je od pitanja kod kojih postoji dosta nepoznanica za sve strane koje su u procesu.

"Postoje i različita tumačenja šta je zapravo normalizacija. Čak i među zemljama članicama EU. Poglavlje 35 je novina i za EU. Međutim, to ne znači da neko namerno i iz pakosti ometa Srbiju, već je rezultat specifičnosti pitanja. Takođe, lično smatram da bi malo političke hrabrosti EU i odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja mnogo više doprinela bržem rešavanju i ovog i svih drugih pitanja iz 35 jednako vaznih poglavlja", rekla je Bobić.

Uticaj pojedinih zemalja na proces pregovora posebno je izražen u slučaju Nemačke, čiji je sada već preminuli poslanik Andreas Šokenhof 2012. u Beogradu izneo čuvenih sedam zahteva, među kojima i zahtev za zajedničku pravno-obavezujuću izjavu o međusobnim odnosima Srbije i Kosova koja bi bila sprovedena do kraja pregovora o prijemu.

U međuvremenu, u aprilu 2013. godine potpisan je Briselski sporazum, Evropski savet je usvojio odluku o početku pregovora a u januaru 2014. održana je prva međuvladina konferencija sa EU koja je označila početak pregovora.

Međutim, nijedno konkretno poglavlje još nije otvoreno, a diskusija se između ostalog vodi i oko toga koje od poglavlja treba prvo otvoriti. Nemačka insistira da to bude poglavlje 35, koje se odnosi na Kosovo.

Kada se uzme u obzir da je sedam Šokenhofovih uslova u međuvremenu preraslo u devet, odnosno 11 uslova Bundestaga, koje nemački parlament traži da budu ispunjeni pre otvaranja poglavlja, jasno je da je "meta pokretna."

Šta se sve traži od Srbije

Tih 11 uslova danas, prema rečima ministra spoljnih poslova Srbije, uključuju i demontiranje Parka mira na mostu u Mitrovici koji je podignut 2014. i nema veze sa Briselskim sporazumom.

Pored uklanjanja Parka mira, Nemačka, prema pisanju lista Politika, traži da Status ZSO bude u skladu sa prištinskim zakonim, zatim dogovor o pozivnom broju za KiM, integrisanje civilne zaštite u prištinski sistem, o čemu je potpisan sporazum u Briselu, izgradnju zidanih objekata na prelazima, primenu dogovora o energetici, zaustavljanje šverca na ilegalnim prelazima, što je ostvareno budući da više nema alternativnih prelaza.

Među uslovima su i prihvatanje pasoša na granicama Srbije, odnosno "sloboda kretanja", što je ostvareno budući da kosovski Albanci prelaze u Srbiju sa kosovskim dokumentima uz "identifikacionu potvrdu.

Zatim se traži i učešće Prištine u regionalnim forumima, što je ispunjeno, integracija lokalne samouprave u kosovski sistem - takođe ispunjeno, i zahtev da Priština preuzme jezero i hidroelekranu "Gazivode" kao i trafo stanicu "Valač", čemu se Srbija protivi i traži sporazumno rešenje.

I direktor nemačke Fondacije "Konrad Adenauer" u Beogradu Norbert Bekman Dirkes potvrdio je u izjavi Tanjgu da nema novih nemačkih uslova za otvaranje prvih poglavlja u pregovorima Srbije i Evropske unije i da su svi uslovi jasno definisati i poznati.

"Koliko ja znam, nema promene uslova koje su već izneli Bundestag i nemačka vlada kada je reč o putu Srbije ka EU. Ni iz Brisela nisam čuo nikakve drugačije stavove o tome", naglasio je direktor Fondacije, bliske vladajućoj CDU.

Proteklih meseci u medijima se spekulisalo i o zahtevima čije ispunjenje traži Vašington kako bi podržao Srbiju na putu EU.

Međutim, zahtevima su, kako su mediji pisali, slučaj paljenja američke ambasade, jasnije određenje Srbije prema EU, objašnjenje oblika vojne saradnje sa Rusijom u svetlu sporazuma koji je u vezi s tim potpisan, kao i potpisivanje završnog dokumenta u okviru dijaloga sa Prištinom.

Ispunjenjem tih uslova SAD bi, kako navode mediji, lobirale za što hitnije otvaranje poglavlja 35, a pominju se i određeni fondovi kojima bi se pomoglo privredi Srbije da lakše prebrodi krizu.