Debata o reformi izbornog sistema

Potpredsednik parlamenta Vladimir Marinković rekao je da Vlada Srbije od formiranja, pre nešto manje od godinu dana, sprovodi dinamične ekonomske reforme i da pararelno želi da maksimalno demokratizuje društvo i radi na reformama političkog sistema, prenosi Tanjug.

"Izborni zakon treba da bude takav da podstiče konkurenciju i tržište na političkoj sceni. Od 2000. godine konstantno oko 1,5 miliona ljudi i oko 100 lokalnih samouprava nema predstavnika u Skupštini Srbije", rekao je Marinković i dodao da je jasno da se uz opšti društveni konsenzus mora doći do izbornog zakona koji bi podsticao konkurenciju.

Marinković, koji je poslanik SDP, podsetio je da ima raznih predloga za reformu izbornog sistema, da je poslednji dala Liga socijaldemokrata Vojvodine, predloživši podelu Srbije u pet izbornih jedinica, kao i da je i njegova stranka predložila jedan, a da bi možda trebalo razmisliti i o predlogu da mandat poslanika traje dve godine, po ugledu na američki Kongres.

Potpredsednik parlamenta i poslanik SNS Veroljub Arsić poručuje da ne postoji savršen izborni sistem.

"Sam izborni sistem je jako teško dovesti do nivoa do kojeg bismo možda mi hteli. Kroz reformu izbornog sistema vršite ozbiljnu reformu načina funkcionisanja parlamenta, a kasnije i države", rekao je Arsić, dodajući da sve reforme moraju da ispune uslov da parlament izražava volju građana na izborima.

Arsić je naveo da je većinski sistem pokazao apsolutne nedostatke kada je primenjivan u Srbiji, iako bi SNS, da je 2014. godine Srbija imala takav sistem, u parlamentu danas imala između 230 i 240 poslanika.

Predsednik organizacije "Transparentnost Srbija" Vladimir Goati je istakao da je izborni sistem po ocenama znalaca najefikasniji sistem politike i da ga mnogi smatraju pođednako značajnim kao Ustav.

Podsećajući da je proporcionalni izborni sistem prvi put uveden u Danskoj zbog nemačke manjine, Goati je naveo da je to danas dominantni sistem u Evropi i da su sve postkomunističke zemlje, uključujući i Srbiju, prihvatile ili proporcionalni ili mešoviti sistem.

"Nije pitanje izbora između proporcionalnog ili većinskog sistema, već kakvo smo mi društvo. Meni smo čini da nas u mnogo čemu obeležava izrazito socijalno heterogeno društvo sa raznim karakteristima, nacionalnim, verskim i drugim, pa se proporcionalni sistem posmatra kao bolji lek", kazao je Goati.

Kao ključni problem proporcionalnog sistema Goati vidi izborne zloupotrebe, pa podseća na slučaj predsedničkih izbora iz 1997. godine, kada su sa Kosova "dolazile hrpe materijala u kojima su svi glasali za Milutinovića, pa čak i na izbornim mestima koja nisu otvarana".

Posle 2000. godine, podseća Goati, nekoliko je stvari poboljšalo izbornu sliku - 2005. godine ukinut je cenzus za stranke manjina od pet odsto, a 2011. godine su ukinute blanko ostavke, a propisano je i da se mandati dodeljuju po redosledu na listi.

Pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Saša Mogić smatra da promene izbornog sistema treba da budu oslonjene na tradiciju i iskustvo iz prethodnih izbornih sistema, kao i u očekivanjima šta je to što bi razvoj demokratije trebao da postavi kao zadatak svima nama.

Okrugli sto su organizovali Skupština Srbije i Nacionalni demokratski institut (NDI), čiji je direktor u Srbiji Lidija Prokić rekla da se, kada je u pitanju reforma izbornog sistema, najčešće govori o izboru poslanika, a da je ta organizacija otvorila i ostala važna pitanja - status i profesionalizaciju izborne administracije, način finansiranja političkih partija, ponašanje medija u kampanjama, ali i broj izbornih jedinica.