Ni zločin ni kazna nisu jednaki na Kosovu

Teško je razumljivo da se među 444 člana kosovskog Krivičnog zakonika nalazi skoro 2.000 potpuno ili delimično pogrešno prevedenih reči ili delova članova, kao i izostavljenih delova teksta koji se nalazi u originalnoj verziji zakona na albanskom jeziku, pišu frankfurtske Vesti, pozivajući se na nalaze istraživanja, prenosi Tanjug.

Nora Brezera, profesorka albanskog jezika i stručna saradnica na istraživanju Vesti, podseća da je srpski jezik zvanični jezik u Prištini, a tamošnjim Zakonom o upotrebi jezika propisano da će svi usvojeni pravni akti u kosovskoj skupštini biti objavljeni na zvaničnim jezicima i da su verzije na zvaničnim jezicima jednako merodavne.

Zbog toga je, kako kaže, prevod zakona koji ima 12 prevodilačkih grešaka po članu krajnje nezadovoljavajući.

Prema njenim rečima, zakon jeste razumljiv, ali pojedini stavovi su potpuno pogrešno prevedeni.

"Dovoljno je bilo da se jedna reč zameni nekom drugom, pa da taj stav zakona ima dva potpuno različita značenja za čitaoca na srpskom jeziku u odnosu na onog koji čita na albanskom. U ovom zakonu, na primer, često se kod izricanja kazne za neko krivično delo zanemarivao deo da se, pored kazne zatvorom, ta kazna može zameniti novčanom. Taj deo je, prosto, u prevodu izostavljen", ističe Bezera.

Srbima ostaje pravo da beže, ironično primećuje profesor prava Darko Simović, osvrćući se na razlike u prevodu člana 12 kosovskog Krivičnog zakona koji se odnosi na nužnu odbranu, prenose Vesti.

"U albanskoj i u engleskoj verziji se koristi termin 'odbiti napad', a na srpskom 'izbeći napad'. Prosto ilustrovano, ako neko krene da vas napadne nožem, prema albanskoj verziji možete da se branite nožem ili bilo kojim oružjem, a prema verziji na srpskom jeziku smete samo da bežite", kaže Simović, koji je član i Srpskog pravničkog kluba.

Sličnu razliku, primećuje, napravile su greške u prevodu i u članu 13, koji definiše "krajnju nuždu", ističući da je "razlika u tumačenju ogromna".

Preciznost određivanja zakonske norme, pogotovo u krivičnom zakonodavstvu, jeste Sveto pismo, jer svako slovo, padež i zarez može da promeni smisao tog zakona, naglašava Goran Petronijević, nekadašnji sudija i beogradski advokat.

"Ako u tekstu izostavite novčanu kaznu, kao alternativnu kaznu, to znači da, recimo, za šumsku krađu, Albanac može da dobije novčanu kaznu, a Srbin ide u zatvor", rekao je Petronijević frankfurtskom listu.

Prema njegovom mišljenju, to ne mora da znači u primeni, ali jedna tako prevedena odredba teško da bi se mogla nazvati nemarnošću, greškom i lošim prevodom.

"To može da bude i teška namera: zastrašivanje, osećaj diskriminacije, poniženosti, stvaranja građana drugog i trećeg reda, i recimo da se takvim pojavama pospeši iseljavanje i spreči povratak Srba", smatra Petronijević.

Na osnovu višegodišnjeg zastupanja okrivljenih pred Tribunalom u Hagu, Petronijević ističe da se tamo problem prevoda uglavnom svodi na greške nastale pri simultanom prevođenju, a da mu ovakvi prevodi kosovskih zakona izgledaju kao da je neko koristio Gugl umesto prevodioca.

Za neprecizan prevod člana 131, koji se odnosi na špijunažu, kaže da je posredi čista diskriminacija.

U srpskoj verziji o tom krivičnom delu piše da "svako lice koje komunicira, preda državnu tajnu ili omogući pristup državnoj tajni stranom licu", a u originalu stoji "svako ko državnu tajnu prenese, preda ili učini dostupnom drugoj državi".

To je prvo strahovito nejasno, a prema jezičkom tumačenju, to bi značilo da svaki građanin na prostoru Kosova i Metohije ne bi trebalo da ima bilo kakvu komunikaciju sa bilo kakvim strancem. "Komunicirati" i "preneti" – to nije ista odredba člana.

Da je reč o potpunoj razlici u prevodu na srpski, Petronijević tvrdi i za član 147 gde je u samom naslovu koji u originalu glasi "podsticanje na nacionalnu, rasnu, versku i etničku mržnju", u srpskoj verziji teksta "etnička mržnja" je nestala.

"Srbi nisu jednaki pred zakonom i ugrožena su im ljudska prava", zaključuje Petronijević.

Ljubinko Todorović, bivši zamenik kosovskog ombudsmana, ocenjuje da sa ovoliko grešaka Krivični zakonik ne može biti validan pravni akt za Srbe i da bi oni trebalo da se obrate za pomoć instituciji ombudsmana ili kosovskom ustavnom sudu.

Frankfurtske Vesti su u septembru objavile istraživanje "Pravo na jezik" u kome je uočeno više od 4.000 grešaka u prevodu kosovskog ustava i sedam zakona na srpski jezik, a koji su, prema mišljenju srpskih poslanika u kosovskom parlamentu, najznačajniji za srpsku zajednicu.

U dva izuzetno važna zakona, Zakon o katastru i Zakon o vlasništvu i drugim stvarnim pravima, pronađeno je više od 1.800 grešaka u prevodu, a u Zakonu o zaštiti i promovisanju prava zajednica uočeno je da je, umesto 30, pri prevodu korišćeno 27 slova azbuke, pišu Vesti.