Pundurs: Proces pridruživanja EU je maraton

Ivars Pundurs kaže da se nada da će predsedavanje Letonije EU obeležiti otvaranje poglavlja.

Srbija se nadala da će otvoriti bar neko pregovaračko poglavlje i pre letonskog predsedavanja Evropskoj uniji ali se to nije desilo. Da li će se to promeniti tokom ovih šest meseci?

"Nadam se da će se promeniti i da će naše predsedavanje biti ono u kome se otvaraju poglavlja", kaže u intervjuu za RTS ambasador Letonije nadležan za Srbiju Ivars Pundurs.

Šta bi trebalo da se promeni, pa da se to dogodi?

"Nije tajna kada kažem da je neophodan napredak u dijalogu sa Prištinom i uspešnija primena Briselskog sporazuma. Sada je dobar trenutak, formirana je Vlada u Prištini i zakazana je naredna runda dijaloga, pa se možemo nadati da će biti napretka i da možemo da razmatramo otvaranje poglavlja u pregovorima", objašnjava Pundurs.

Kada je Letonija preuzela predsedavanje, u zvaničnom programu, proširenje je pomenuto samo u nekoliko redova. Da li to znači da je ono manje važno?

"Ne, definitivno ne. Mislim da u Letoniji postoji velika podrška proširenju Evropske unije i priključenje Srbije. Mi smo imali velike koristi od članstva u Uniji i jasno pamtimo naš proces pregovora tako da nije moguće da mi budemo nezainteresovani za ovaj proces. Količina teksta ne odražava količinu zainteresovanosti jer među prioritete možete izdvojiti ograničen broj stvari. Ipak, budimo iskreni - mi ne očekujemo nagli razvoj događaja tokom našeg predsedavanja, ali to ne znači da nećemo usmeravati stvari napred, najbolje što znamo", ističe ambasador Ivars Pundurs.

Ono što je zabrinulo neke ljude u Srbiji je da je u tih nekoliko redova pomenut princip uslovljavanja. Je li to razlog za brigu i da li je to jedini princip koji pokreće stvari napred?

"Iz našeg iskustva, mislim da stvari tokom pridruživanja moraju biti jasne. Ono što pokušavamo da kažemo jeste da zemlje kandidati pokušavaju da se priključe klubu koji ima jasna pravila, procedure i vrednosti. Zato je neizbežno da pregovori ne budu samo o tome šta su pravila nego o tome da Srbija i ostali kandidati u potpunosti primene ta pravila. A tu je i u slučaju Letonije, ponekad bilo nerazumevanja u javnosti", kaže Pandurs.

Šta Srbija može da nauči iz letonskog iskustva u pridruživanju?

"U ovom trenutku, ovo možda neće zvučati ohrabrujuće, ali rekao bih da proces pridruživanja nije sprint nego maraton. I cilj je važniji od starta jer onaj koji malo i zakasni na startu, i dalje može da pobedi na trci. Takođe, neophodno je puno raditi. Ponekad mislimo da su zahtevi previše oštri, da Evropska unija nije fer, ali na kraju, kada dođe dan ulaska u Uniju - a verujte mi, doći će i za vas - shvatate da je sve to rađeno za dobrobit Srbije", ističe Ivars Pundurs.

Nadležni ste za Srbiju, a radite u Atini. Je li to prednost ili problem za Srbiju - da nema nekoga ko na dnevnoj bazi prati kako se stvari razvijaju?

"Mislim da to nije ni prednost ni problem Srbije jer moje kolege i ja dajemo sve od sebe da pratimo događaje u Srbiji. I ne samo da ih pratimo već i razumemo i adekvatno predstavimo Rigi, našem glavnom gradu. Mislim da je to teže za mene jer je teže raditi iz daljine, ali ja se trudim da što češće posećujem Beograd i mislim da sam do sada uspevao u tome. Želeo bih da tokom ovih šest meseci, ali i nakon toga, doprinesem boljim odnosima Letonije i Srbije ali i da pomognem Srbiji da se približi Evropskoj uniji i na kraju postane njen član", zaključuje Pundurs.