Zakoni po hitnom postupku, za i protiv

Zakon o javnim nabavkama, Zakon o radu, Zakon o planiranju i izgradnji samo su neki od reformskih zakona koji su važni u procesu evrointegracija, a nisu doneti po hitnom postupku. Usvojeni su, obrazlažu u Vladi, po redovnoj proceduri uz najširu moguću javnu raspravu.

"Svi sistemski zakoni koji su do sad od strane vlade predlagani Narodnoj Skuštini su prethodno prošli proceduru javne rasprave i uključivanje svih zainteresovanih strana za određeni zakon, u javnu debatu, dakle javna slušanja i sve ono što zaista jeste deo demokratske procedure, koju naravno poznaje i vlada", kaže Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije.

Nenad Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da napretka, ali da se procedure i dalje ne poštuju uvek.

"Poslovnik vlade je promenjen na bolje i sada češće imamo oglašene javne rasprave i mogućnost građana da u tome učestvuju. Međutim, i dalje ima mnogo slučajeva gde se te procedure ne poštuju", kaže Nenadić.

Predlog zakona po hitnom postupku podrazumeva da se taj zakon u roku od 24 sata stavi na dnevni red Skupštine. Donosi se, na primer, u slučaju probijanja rokova, a najčešće zbog ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja s propisima Evropske unije.

"Bilo da su zakoni po hitnom postupku, bilo da su zakoni po redovnoj proceduri, za sve je Vlada pribavila saglasnost, i venecijanske komisije i Evropske unije. Nijedan jedini zakon nije urađen po nekoj drugoj proceduri, nijedan zakon nije urađen po proceduri koju ne predviđa poslovnik o radu, zakon, odnosno Ustav", kaže Zoran Babić iz SNS-a.

Poslanica DS-a Gordana Čomić napominje da je, do pretposlednje sednice ovog saziva, od 120 akata 90 bilo po hitnom postupku.

"Ja ne tvrdim da je išta nelegitimno ili nelegalno, ali je štetno taj kapacitet poslovnika da imate hitan postupak koristiti stalno, kao praksu. On bi trebalo da bude izuzetak, to je ključna poruka ideje da imate hitan postupak", kaže Gordana Čomić.

Nemanja Nenadić ističe da je pitanje da li će neki zakon ući u skupštinsku proceduru po hitnom postupku ili ne važno pre svega za narodne poslanike.

"Za nas ostale građane je mnogo važnije da li će biti organizovana javna rasprava, gde će ljudi moći da daju svoje komentare, predloge", kaže Nenadić.

Predlagači zakona tvrde da su vodili računa i o efikasnosti donetih zakona. Tako, objašnjavaju, zakon o planiranju i izgradnji omogućuje dobijanje građevinske dozvole za najduže 28 dana.

"Gledali smo i trudili se da nađemo balans između onog što je potrebno i što efikasnijeg i bržeg usklađivanja zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. S druge strane je poštovanje procedure...", kaže ministarka Joksimović i dodaje da uvek ima prostora da se nešto ispravi.

Pred Vladom i Skupštinom je još mnogo zakona koje treba usvojiti. Planirano je da u procesu evropskh integracija Vlada Srbije do kraja 2018. godine uskladi domaće sa evropskim zakonodavstvom.