Zašto je važan zakon o poreklu imovine

Poslednjih dana ponovo je pokrenuta priča o donošenju ovog zakona koji se najavljuje već 14 godina.

Imovina koja višestuko premašuje prihode i čije je poreklo nedokazivo morala bi da bude oduzeta. Tako smatraju oni koji godinama traže donošenje zakona o poreklu imovine.

Profesor Čedomir Čupić, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, objašnjava da nema retroaktivne primene jer po tom zakonu niko neće krivično odgovarati, već će samo vratiti ono što mu ne pripada.

"Neko vama izmeri imovinu i ta imovina ne odgovara stanju onoga šta ste zarađivali, prihodovali, ili nasledstvu, ili nekim drugim sredstvima koja ste dobijali, recimo poklonima, i ne možete da date potvrdu. Onda se kaže: 'Ne znamo kada ste stekli imovinu, ona je pala u vaše dvorište ili u vaš stan ili posed, vi je niste prijavili državi i mi to iznosimo', a vi počinjete da živite životom kako ste i inače živeli", ističe Čupić.

Tako bi ovaj zakon trebalo da se primenjuje u fazama: najpre na one koji će ispitivati tuđu imovinu poput poreskih organa, policije i tužilaštva, zatim na najbogatije građane, a potom na one koji imaju imovinu iznad određene sume.

Član Odbora Agencije za borbu protiv korpucije Zoran Stojiljković smatra da su u obavezi da se takav zakon donese i to je, kako kaže, u strateškim dokumentima za borbu protiv korupcije urađeno.

"Ali, nismo blizu ni dogovora oko toga da li nam takav zakon i treba. Ono što ja mogu da kažem to je da u normalnim i stabilizovanim demokratijama, gde je demokratija, kako kažu, jedina igra u gradu, ovaj zakon nije potreban. On dokazuje da nešto nije u redu sa zdravljem demokratije", kaže Stojiljković.

Prvi put Čedomir Čupić je kao član Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije zakon predložio u decembru 2001. godine kada je, podseća, odbijen. Od tada je zakon oružje izbornih kampanja, a prvi put van kampanje spominje se u Vladi 2012. godine. I od tada, datumi su najavljivani, a propisa nije bilo.

"Bez tog zakona, videli smo da se na tenderu, naročito kada je počela privatizacija, pojavljuju neke mlade osobe koje odjedanput licitiraju nekim milionskim sumama i kupuju preduzeća. Niko ne pita odakle. Neki kriminalac je mogao da obije banku, uzme četiri miliona evra, kupi neko poljoprivredno dobro od kog može da živi 25.000 ljudi", kaže Čupić.

Jednako važno kao donošenje zakona jeste da se propis pažljivo i dosledno sprovodi. Ako bi bilo koja karika u tom nizu zakazala, zakon bi mogao da postane opasan.

"Prvo, može se vrlo selektivno primenjivati, što mora da se uredi po procedurama da ne bude toga. I drugo, mora da se ima puna svest o tome da to takozvano revolucionalno zakonodavstvo ima takozvani – obrnuti teret dokazivanja. Znači, u tom slučaju, ne moram ja da dokažem vašu krivicu. Ja vas samo optužim, a vi treba da dokazujete da ste nevini. I to je veoma opasna stvar. I tu treba voditi računa", objašnjava Stojiljković.

Srbija u svom zakonodavstvu ima mehanizme za oduzimanje imovine, ali samo u slučajevima kada se osoba sumnjiči da je počinila krivično delo ili se to i dokaže.