Vučić: Nismo ruske marionete

Gospodine Vučiću, koliko Srbiju pogađa jak franak?

Oko 22.000 Srba ima hipotekarne kredite u švajcarskim francima. Sad su zabrinuti i boje se za svoje kuće. Mi pokušavamo da im pomognemo koliko možemo. Ali sve nećemo moći da platimo.

Kakve posledice po Srbiju ima ukidanje fiksnog kursa franak–evro?

Naša privreda je više vezana za evro nego za franak, ali ovog trenutka se na beogradskim ulicama više kupuju dolar i franak nego evro. Pre su se dinari menjali za evro.

Koji je cilj vaše posete Svetskom ekonomskom forumu u Davosu?

Došao sam da učim, da se sretnem sa ljudima koji investiraju u Srbiju. Jedan premijer mora imati razgranate prijateljske veze – a gde se prijateljstva bolje sklapaju nego u Davosu. Do sada sam imao ukupno 14 bilateralnih susreta, između ostalog sa kineskim i turskim premijerima, sa švajcarskim ministrom za privredu Johanom Šnajder-Amanom, nešto kasnije verovatno i sa Angelom Merkel.

Srbija ove godine predsedava Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju. Šta vaša zemlja može da učini za mir?

Želimo da pomognemo Zapadu, ali isto tako da ostanemo neutralni. Naravno da nam u tom poslu pomaže izvrsna saradnja sa Švajcarskom, koja je bila predsedavajući prošle godine.

OEBS mora nešto da učini kada je Ukrajina u pitanju, tamo se ovog trenutka vode žestoke borbe. Kako prekinuti spiralu nasilja?

Taj konflikt je štetan za Rusiju i Ukrajinu, štetan za čitavu Evropu. Međutim, mi smo samo jedna mala zemlja. Evropa u celini mora više da učini da u Ukrajini zavlada mir.

Srbija i Rusija su bliske. Kako onda možete ostati neutralni?

Naš odnos s Rusijom je istorijski dobar. Ali to može biti vrlo korisno za EU, može samo pomoći da se postigne miroljubivo rešenje. Mi nismo ruske marionete, mi nismo ničije marionete. Predsedniku Putinu sam direktno rekao da želimo u EU. Da, mi smo bliski s Rusima, ali naš cilj je EU.

Kada ćete biti spremni za članstvo?

Nadamo se 2019, preduzimamo sve da to bude moguće. Posle toga odlučuju drugi. U naredne četiri godine naše ekonomske i pravosudne reforme trebalo bi da budu završene.

Da li je Srbija ekonomski dovoljno snažna za EU?

Radimo na tome da bude. Naša budućnost je više nego dobra. Nešto vam mogu obećati: Srbija sigurno neće biti najsiromašnija zemlja unutar EU.

Može li Srbija u EU računati na simpatije?

Mi nismo prosjaci, ne tražimo milostinju. Srbija će u svakom pogledu biti punopravan član Unije.

Kako mislite da rešite taj problem – i Rusija i EU?

Za nas se to ne postavlja kao dilema. Moguće je negovati prijateljske odnose s Rusijom i biti član EU. Unija je zaista svesna da u toj situaciji samo dobija.

Kosovski problem, međutim, ostaje. Vodi li neki put do njegove samostalnosti?

To ne bih rekao. Razgovori se nastavljaju 9. februara. Tu je mnogo problema koji se mogu rešiti. Ali kosovski Albanci žele samostalnost, dok mi želimo nešto drugo. Ipak, atmosfera je sada mnogo bolja nego ranije.

Šta znači "nešto drugo"?

Ovog trenutka ne možemo da prihvatimo samostalnost Kosova. Ali je svejedno moguće da Srbi i Albanci žive ne samo jedni pored drugih – već i jedni s drugima.

Vi ste bili ministar informisanja u vladi Slobodana Miloševića. Kako ste od negativnog postali pozitivan lik?

Ne pada mi teško da priznam grehove iz prošlosti. Sujeta nije moja slabost. Tada, devedesetih godina video sam svet na jedan drugačiji način, na pogrešan način. Grešio sam, kao što i drugi ljudi greše.

Prevela Vesna Knežević, dopisnica RTS-a iz Beča