Beograd i Zagreb, očekivanja od presude

Ivica Dačić je rekao da je glasanje u Međunarodnom sudu pravde po uzajamnim tužbama za genocid Hrvatske i Srbije završeno i da se očekuje da presuda bude saopštena 3. februara.

"Kako smo mi obavešteni od suda, glasanje je završeno, presuda još nije napisana, a očekuje se da će ona biti javno saopštena, čini mi se, 3. februara", rekao je Dačić za Radio-televiziju Vojvodine.

"Ne ulazeći u to kakva će biti odluka, sigurno je da to možda predstavlja kraj jednog istorijskog ciklusa koji je trajao više godina, možda dve decenije", dodao je šef srpske diplomatije.

Šef srpskog pravnog tima Saša Obradović rekao je da pravni tim koji je zastupao Srbiju u sporu protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde očekuje da tužba Hrvatske bude odbijena.

"To je ono što očekujemo i čemu se nadamo u ovom postupku", rekao je Obradović.

Što se tiče protivtužbe Srbije koja se odnosi na operaciju "Oluja" i zločine koji su izvršeni u toku i po završetku te operacije, mi ostavljamo sudu da oceni da li su se u tim zločinima stekla bitna obeležja krivičnog dela genocida, dodao je Obradović.

U svakom slučaju, kako je naveo, pravni tim očekuje da sud konstatuje da su se masovni zločini dogodili i da to na neki način bude prepoznato bar pred MSP-om pošto nije pred Haškim tribunalom.

Obradović je napomenuo da Međunarodni sud pravde još nije zvanično objavio kada će biti izricanje presude, ali očekuje da to bude pre 6. februara kada troje članova sudskog veća bude zamenjeno novim članovima.

Šef srpskog pravnog tima ukazao je na obaveznost odluka koje donosi MSP i koje su dužne da poštuju sve članice UN.

"Ukoliko bi sud odbio tužbu i protivtužbu, ta odluka će biti deklaratorne prirode i na nju ne postoji pravo žalbe. Obaveznost postoji samim tim što ne postoji drugi mehanizam po kojem bi države mogle ponovo da istaknu svoje tužbene zahteve", objasnio je Obradović.

Ukoliko bi pak sud izdao neki nalog državi, na primer u pogledu naknade štete, onda bi ta država bila dužna da po njemu postupi, dodao je Obradović i napomenuo da sud u ovoj fazi postupka ne donosi odluku o konkretnoj naknadi štete, već ostavlja izvestan period državama da se o tome dogovore.

Ukoliko do dogovora ne dođe, države bi opet išle pred sud specifiranim zahtevom. Što se tiče sprovođenja takve odluke, njeno izvršenje nadgledao bi Savet bezbednosti UN.

Zagreb očekuje presude u februaru

Ministar pravde Hrvatske Orsat Miljenić rekao je da očekuje da će Međunarodni sud pravde u Hagu početkom februara objaviti presudu u sporu Srbije i Hrvatske po tužbama za genocid.

U izjavi novinarima u Zagrebu, Miljenić nije hteo da potvrdi niti demantuje navode srpskih medija da je taj sud već doneo presudu i da će je objaviti u prvoj nedelji februara.

"Ono što po nekom sledu događaja možemo da očekujemo jeste da će presuda biti objavljena u prvoj polovini februara. Na sudu je da to saopšti i navede sve okolnosti", rekao je hrvatski ministar.

On je istakao da je bitno da su pravila postupka postavljena i čvrsta, što znači da strane u postupku ne smeju da znaju bilo kakve detalje pre nego što presuda bude objavljena i da je bilo kakvo spekulisanje, s bilo čije strane, u ovoj fazi potpuno neprimereno.

Miljenić je naglasio da su pravila takva da "presuda ne postoji dok nije objavljena" i dodao da će se sve saznati kad za to dođe vreme. Srbija je od Međunarodnog suda pravde zatražila da operaciju "Oluja", koju su izvršile oružane snage Hrvatske, proglasi za genocid nad srpskim narodom i tu državu proglasi krivom zbog kršenja Konvencije o sprečavanju genocida.

Pored toga, protivtužbenim zahtevom Srbija je predložila da MSP presudom obaveže Hrvatsku na reparacije Srbima iz Krajine zbog zločina koje su pretrpeli tokom "Oluje".

Zatraženo je i da se omogući slobodan povratak Srbima koji se još nisu vratili u Hrvatsku, da "Oluja" prestane da se slavi kao nacionalni praznik u Hrvatskoj, kao i da se kazne svi izvršioci zločina.

Za učesnike u sporu spekulisanje možda jeste neprimereno, ali ne i za stručnjake i posmatrače. Profesor Tibor Varadi, koji je svojevremeno zastupao Beograd, nije promenio mišljenje o izgledima da Srbija ili Hrvatska budu prve države u istoriji koje su osuđene za najteže krivično delo.

"Vidite, u ovom času potreban je i prorok, a ne samo stručnjak, ali moje je mišljenje ostalo isto. U ovom sporu je postavljen izuzetno visok prag nadležnosti, a ja mislim da je za vreme tih nesretnih sukoba bilo nedela, ali da to ne dostiže strahovito visok prag genocida", naveo je Varadi.

Prema njegovim rečima, očekivanja da jedna od te dve države bude zločinac i ništa drugo, a druga da bude heroj i ništa drugo nisu realne i normalna očekivanja.

Realno očekivanje bi, dodaje Varadi, bilo da se posle presude o Srbiji i Hrvatskoj govori samo kao o komšijama. Međutim, uprkos obećanjima političara da sud treba da rešava pitanja iz prošlosti a da dve strane treba da se bave budućnošću, čini se da se to nije dogodilo.

"Što se tiče odnosa Srbije i Hrvatske, Kolinda mora da da biračima neko zadovoljstvo posle nacionalističke retorike koju je obećala, tako da će oni biti u silaznoj spirali u prvoj godini njenog mandata, bez obzira na presudu. Ti odnosi će se pogoršavati neko vreme sve do parlamentarnih izbora u Hrvatskoj", naveo je istoričar Predrag Marković.

Ukoliko, kako se veruje, sud odbaci i tužbu i kontratužbu, neće biti rasprave o zahtevima dve strane. Moguće je, ipak, da sud samo navede odluku, ali je moguće i da će presuda sadržati u sebi neku obavezu stranama.