Srbija formalno preuzima predsedavanje OEBS-u

Srpske vlasti veruju da je to prilika da se naša zemlja pokaže kao konstruktivan i ozbiljan politički partner u jeku ukrajinske krize koja je zaoštrila odnose Zapada i Rusije, prenosi Tanjug.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić će pred Stalnim savetom izložiti prioritete predsedavanja, a Srbija će, kako je rekao, imati veoma ozbiljnu dužnost - da se trudi da bude kredibilan predsedavajući koji uživa poverenje svih strana i koji će preduzimati mere i korake u pravcu deeskalacije sukoba i konflikata.

Dačić je nedavno rekao da je predsedavanje OEBS-u veliko priznanje ali i prilika da se pokaže kao ozbiljan politički partner.

Odluka o sukcesivnom predsedavanju Švajcarske i Srbije 2014. i 2015. doneta je pre tri godine u Beču, sedištu OEBS-a.

Time je Srbija postala prva zemlja bivše Jugoslavije koja dolazi na čelo te organizacije, a na toj funkciji će je sledeće godine zameniti Nemačka.

Srbija je od 2000. godine članica OEBS-a, organizacije za koju se kaže da se "prostire od Vankuvera do Vladivostoka" i koja u svom članstvu ima 57 država.

Osim rešavanja krize u Ukrajini, ova godina će biti važna i jer će tokom srpskog predsedavanja biti obeležena 40. godišnjica Završnog akta iz Helsinkija.

Ninčić: Šansa za reafirmaciju Srbije

Državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih poslova Roksanda Ninčić kaže da je predsedavanje OEBS-u izuzetno važno za reafirmaciju Srbije kao konstruktivnog međunarodnog činioca koji može da doprine rešavanju problema.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Ninčićeva je rekla da ukrajinska kriza Srbiji ni malo "neće olakšati" posao predsedavanja OEBS-u.

"Međutim, kriza postoji i na nama je da u okviru OEBS-a na najbolji mogući način podstičemo dijalog među ključnim partnerima", istakla je Ninčićeva.

Terorizam je tema kojom se OEBS inače bavi, a napad u Parizu učiniće tu temu još važnijom.

"Mi smo spremni da se time bavimo na način na koji današnje okolnosti u Evropi to nameću", poručuje državna sekretarka MSP-a.

Roksanda Ninčić je istakla da će Srbija u predsedavanju OEBS-u biti pošten posrednik i uverena je to nije nemoguće čak ni u sadašnjim složenim okolnostima. 

OEBS se smatra netipičnom međunarodnom organizacijom s obzirom da nema osnivački ugovor u formi pravnog akta koji bi države potpisale i ratifikovale, ali funkcioniše na osnovu većeg broja značajnih političkih dokumenata, koji su politički obavezujući, a među kojima je najvažniji Završni akt iz Helsinkija.

Odluke se u toj organizaciji donose konsenzusom, što omogućava da sve države učesnice imaju jednako pravo glasa.

Aktivnosti OEBS se zasnivaju na sveobuhvatnom konceptu bezbednosti i sprovode se kroz tri dimenzije - vojno-političku, ekonomsko-ekološku i takozvanu ljudsku dimenziju.