Skupština, izglasan set finansijskih zakona

17.25 - Završeno tročasovno glasanje, tokom koga je usvojen set finansijskih zakona i Zakon o izvršenju i obezbeđenju.

17.07 - Usvojen zakon o platnim uslugama.

15.35 - Većinom glasova poslanika izglasan Zakon o osiguranju.

14.00 - U Skupštini je počelo glasanje o pet zakona koje je predložila Narodna banka Srbije, kao i o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

11.00 - Rasprava o amandmanima na izmene i dopune Zakona o obezbeđenju i izvršenju završena u polupraznoj sali.

8. 35 - Sednica Skupštine počela poslaničkim pitanjima.

Skupština Srbije usvojila set od pet finansijskih zakona koje je predložila Narodna banka Srbije, a glasanje je trajalo tri sata jer su se poslanici izjašnjavali o velikom broju amandmana opozicije.

Većinom glasova poslanici su usvojili Zakon o osiguranju, platnim uslugama, izmene i dopune Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, Zakona o deviznom poslovanju i o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Novim zakonom o osiguranju centralna banka dobija preciznije aktivnosti u kontroli bankarskog sektora i kod licenciranja osigravajućih kompanija, a dobija i mogućnosti da izriče novčane kazne.

Predviđeno je da nova društva za osiguranje ne mogu istovremeno da se bave životnim i neživotnim osiguranjem, ali ona koja već posluju, mogu da nastave da obavljaju obe te vrste osiguranja, sto je rešenje koje postoji u Evropi.

Nakon stupanja Zakona o osiguranju na snagu uslugama posredovanja i prodajom osiguranja mogu da se obavljaju bez radnog odnosa sa osiguravjućom kućom, čime NBS želi da izbegne da se taj posao radi na crno.

Zakonom o platnim uslugama uvode se domaće platne institucije i institucije elektronskog novca, što bi, prema NBS, trebalo da omogući veću konkurenciju u obavljanju platnog prometa, a zakonski prvi put reguliše se plaćanje preko interneta i mobilnih telefona.

Tim zakonom domaćim organizacijama omogućeno je da posreduju u plaćanju i prijemu novca iz inostranstva preko interneta, kao što to sada mogu da rade "Pejpal" i druge slične strane kompanije.

Zakon o platnim uslugama treba da omogući veću i raznovrsniju ponudu kratkoročnih kredita, kreditnih i platnih kartica, niže troškove provizije prilikom plaćanja, manje troškove konverzije valuta, poslovanja i povoljnijeg investicionog ambijenta.

Novi zakon o platnim uslugama predvideo je uvođenje jedinstvenog registra računa i za fizička lica, jer već postoji za pravna lica, koji, kako je istakla NBS, neće biti javno dostupan.

Izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju od 1. oktobra 2015. građanima Srbije biti omogućeno da platni promet sa inostranstvom obavljaju i preko domaćih institucija elektronskog novca i platnih institucija, a ne samo preko stranih institucija elektronskog novca, kao što je "Pejpal".

Zakonom je predviđeno da platni promet sa inostranstvom građani mogu da obavljaju i preko platne institucije i javnog poštanskog operatora koji ima ovlašćenje da pruža tu vrstu usluga.

Usvojene izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma napravlljene su kako bi mogao da bude uveden elektronaski novac koji je predviđen Zakonom o platnim uslugama. Te izmene će stupiti na snagu takođe 1. oktobra sledeće godine. 

Izmenama Zakona o zaštiti finansijskih usluga, ta zaštita je proširena i na preduzetnike i poljoprivrednike, a sve banke, koje su pred donošenje zakona odobrile kredite, kod obračuna kredita moraju da obračunavaju anuitete po kursu po kojem su koji su ih i odobrile.

Usvojenim izmenama se olakšava i skraćuje put nezadovoljnim klijentima finansijskih usluga, tako što se skraćuje rok za odgovor banke na prigovor sa 30 na 15 dana, nakon čega prigovor ide u NBS.

Raspon novčanih kazni se povećava da bi kazne mogle da se naplaćuju češće, a unapređeno je i posredovanje NBS u sporovima klijenata sa bankama.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju

Poslanici su izglasali i izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju čiji je cilj sprečavanje favorizovanja pojedinih izvršitelja i ravnomerno raspoređivanje predmeta kako bi se izbegle eventualne zloupotrebe.

Najvažnija novina u zakonu su odredbe kojima se predviđa da je javno preduzeće koje želi da naplati potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga dužno da se obrati Komori izvršitelja.

Komora je u obavezi da u roku od pet dana odredi izvršitelje, vodeći računa da se to radi ravnomerno, prema azbučnom redu upisa u Imenik izvršitelja.

Predloženim izmenama predviđeno je da se vodi računa o teritorijalnoj pripadnosti dužnika, odnosno da je nadležan isključivo izvršitelj na čijem području dužnik ima prebivalište, boravak ili sedište.

Usvajanje ovog zakona predložila je grupa od 131 poslanika, koji su ukazivali da do sada nisu postojali jasni kriterijumi za raspodelu predmeta, već je ostavljeno poveriocu da sam izabere privatnog izvrštilja, što je, kako su ocenili, dovodilo do zloupotreba.

Kao primer predlagači su naveli Javno preduzeće Elektrovojvodina koja je od 10.000 predmeta 8.000 dala jednoj kancelariji, a ostatak od 2.000 rasporedila na osam izvršitelja.

U nastavku rasprave o amandmanima na predložene zakone, koja je trajala dva sata, sala je bila gotovo prazna jer je većina poslanika otišla na svečano otvaranje Pupinovog mosta preko Dunava, koji povezuje beogradska naselja Zemun i Borču.