"Srbija se nada nastavku pregovora o Južnom toku"

Terzić je u intervjuu za agenciju Tas, uoči posete šefa srpske diplomatije Ivice Dačića Rusiji 18. decembra, istakao da je projekat "Južni tok" od nacionalnog značaja za Srbiju, koja se ozbiljno pripremala za izgradnju gasovoda.

"Ovaj projekat nije samo od velikog značaja za energetsku bezbednost Srbije i jugoistočne i centralne Evrope, već predstavlja uslov za brži i jači ekonomski razvoj. Trebalo je da u izgradnji 'Južnog toka' učestvuju naši radnici i kompanije", rekao je Terzić, dodajući da bi to otvorilo nova radna mesta i donelo profit od tranzita.

Ambasador Srbije je rekao i da je vest o obustavljanju "Južnog toka" za Srbiju bila neočekivana. "Rusija je pokušala da sredi svoje odnose s Evropskom unijom kada je to u pitanju. Ali, određeni krugovi u EU i ne samo oni bili su previše zaokupljeni političkim, umesto ekonomskim aspektima projekta", ocenio je Terzić.

Ambasador Srbije u Rusiji, dodao je da se nada da bi pregovori o "Južnom toku" mogli da budu nastavljeni s obzirom na, između ostalog, socijalni i ekonomski značaj koji on ima za narode i zemlje kroz koje bi gasovod trebalo da prolazi.

Terzić je za rusku agenciju ponovio i da je stav Vlade Srbije da neće uvoditi sankcije Rusiji. "Srbija se nije priključila sankcijama Rusiji i ne namerava da to učini. To je jasno definisan stav srpskog rukovodstva, zasnovan ne samo na viševekovnim istorijskim vezama i partnerstvu između dva naroda i dve države, već i na trenutnom nivou naših dinamičnih odnosa", naglasio je Terzić za Tas.

Terzić je podsetio da Rusija dosledno podržava teritorijalni integritet Srbije, naročito kada je u pitanju Kosovo i Metohija. "Kao što znate, Srbija je počela pregovore o ulasku u EU, ali istovremeno želi da nastavi da razvija tradicionalno prijateljske i bliske veze sa Rusijom", rekao je Terzić.

Upitan da li se Srbija nalazi pod pritiskom zemalja koje su uvele sankcije Rusiji, Terzić je odgovorio da je pritisaka bilo.

"Pritisak je pre bio indirektan nego direktan, u obliku različitih upozorenja. Stav Srbije prema tim pitanjima zasnovan je na našim nacionalnim interesima", rekao je Terzić i dodao da Srbija i Rusija nastavljaju saradnju, uprkos sankcijama i komplikovanoj međunarodnoj situaciji.

Povodom Dačićeve posete Rusiji 18. decembra i njegovog susreta s šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom, Terzić je podsetio da su se dvojica ministara ove godine već nekoliko puta srela, na marginama međunarodnih sastanaka i foruma.

Prema planu, Dačić i Lavrov bi trebalo da razgovaraju o ključnim temama koje se tiču bilateralnih odnosa, kao i o međunarodnim pitanjima, uključujući i ona koja se tiču Balkana.

Podsetivši da Srbija tokom 2015. predsedava OEBS-u, Terzić je rekao da je ta uloga važna, ali istovremeno odgovorna i da će Srbija biti pošten, nepristrasan i konstruktivan posrednik, koji će o svim pitanjima govoriti otvoreno.

Terzić je takođe izrazio uverenje da će Srbija podržati sve postojeće misije OEBS-a i kriznim oblastima i da će pokušati da reši sve probleme putem dijaloga i recipročnih sporazuma.

Evropa i svet, prema Terzićevom mišljenju, treba da odluče i kom smeru da deluju – da li žele da se vrate dijalogu na osnovu normi međunarodnog prava i civilizovanim odnosima među državama i narodima – opciji koja nema alternativu – ili da se vrate hladnom ratu, koji neočekivano može da se preokrene u nešto još gore.