Zidojče cajtung: Srbija se trezni od ruskog uticaja

U tekstu o odnosima Srbije i Rusije, minhenski dnevnik Zidojče cajtung piše da je delovalo da je Srbija napravila dobar posao kada je 2008. prodala naftnu kompaniju NIS ruskom državnom koncernu "Gasprom", prenosi Tanjug.

"Naravno, 'Gasprom' je za kontrolni paket akcija platio samo 400 miliona evra, a to nije bila ni petina tržišne vrednosti", ukazuje nemački list.

Zidojče cajtung podseća da je taj dogovor bio tek deo većeg energetskog paketa, koji je podrazumevao da će Rusija graditi gasovod "Južni tok" kroz Srbiju, domaće firme će na gradnji zaraditi najmanje pola milijarde evra, a kasnije će od tranzita u budžet stizati do 300 miliona godišnje.

"Srbija je uvidela da je iz Moskve nisu čak ni konsultovali. Ali ne samo to: otrežnjujuća je bila spoznaja da u ugovoru o prodaji NIS-a nije bilo nikakve klauzule o odšteti ili doplati u slučaju da gasovod propadne", piše nemački list.

Na pitanje kome da se Srbija obrati za odštetu, ruski ambasador Aleksandar Čepurin odgovorio je kratko i pogrešno: Evropskoj uniji. A zapravo EU ima veze sa gasovodom samo utoliko što je tražila od Rusije da u tranzitnim zemljama i konkurenti imaju pristup cevima gasovoda onako kako predviđa evropsko pravo, podseća Zidojče cajtung.

List ocenjuje da je Čepurinov nonšalantni odgovor "poslednji u nizu manevara kojima Rusija pokušava da napujda Srbiju protiv evropskih integracija".

Kako se dodaje, pritisak se pojačava posebno jer vrednost Srbije u međunarodnoj politici raste od 1. januara kada Beograd zvanično preuzima predsedavanje OEBS-u, koji je jedno od glavnih oruđa u prevladavanju krize u Ukrajini.

Minhenski list podseća na vojnu paradu za Putina, zajedničku vojnu vežbu, te posetu ruskog patrijarha i otkrivanje spomenika poslednjem ruskom caru.

Uz još nekoliko primera, Zidojče cajtung konstatuje da "moskovsko talasanje protiv EU" u Srbiji ipak ima sve manju podršku.

Istina, petina Srba još uvek veruje da je Rusija najveći finansijski darodavac, iako od 2000. godine Moskva nije dala nikakvu bespovratnu pomoć.

U Kancelariji za evropske integracije kažu da je u istom periodu pomoć EU i pojedinih članica poput Nemačke, Italije ili Holandije – iznosila ukupno 4,2 milijarde evra.

List na kraju citira ankete koje pokazuju rastuću podršku evropskim integracijama – "da je danas referendum o tome, 53 odsto Srba bilo bi za, a samo 28 odsto strogo protiv".