Šešelj kao regionalno i evropsko pitanje

Kako je haški optuženik i lider domaće vanparlamentarne stranke postao regionalno i evropsko pitanje, oslikalo se juče u Evropskom parlamentu. Varnice i danas – ali u regionalnim okvirima. Hrvatski premijer poručuje da vreme i energija koju je, kako kaže, uložio u zaštitu srpske manjine u Hrvatskoj zaslužuju jasnije izjašnjavanje o čoveku koji je, ističe, izbačen iz Haškog tribunala.

Premijer Hrvatske Zoran Milanović smatra da je takvo izjašnjavanje pitanje kulture, ističući da su svi sadašnji srpski zvaničnici bili deo istog političkog miljea devedesetih godina prošlog veka.

"Sve što tražim od srpskih vlasti je da kaže da su Šešeljevi nastupi zlo i da se od toga ograđuju", kaže Milanović. 

Milanović veruje da bi prethodna srpska vlada tako postupila. Aktuelna iz nekog razloga neće i "smešno je da u takvim okolnostima dolazim u posetu", poručuje hrvatski premijer.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović kaže da je "zadovoljan što je posle mnogo žalosnih stvari koje su se desile – Zoranu Milanoviću nešto smešno".

Srbiji nije smešno, nama je regionalna saradnja važna, a to što bi hrvatski premijer želeo da se meša u izbore građana Srbije i političare koje biraju – više govori o njemu nego o nama. Nadam se da će pokazati malo državničke odgovornosti, ističe Stefanović.

Bez saglasja i na predsedničkom nivou u Zagrebu i Beogradu. Ivo Josipović podržava odluku svog premijera jer trenutno, kaže, nisu najbolji uslovi za razgovore. Objašnjava da su odnosi sa susedima u uzlaznoj putanji i da će se tako nastaviti i sa Srbijom.

Josipović smatra da je sada trenutak da se stane na loptu i da je potrebno da se kaže da su poruke koje su se čule od gospodina Vojislava Šešelja poruke zla i da se na to mora reagovati.

Reagovao je Evropski parlament, imamo raspravu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali to pitanje mora biti i prepoznato u Republici Srbiji i to je poruka koju i premijer Zoran Milanović želi da pošalje, napominje hrvatski predsednik.

Srpski predsednik je začuđen time što je Evropski parlament, kako tvrdi, dozvolio da ga Hrvatska instrumentalizuje u predizborne svrhe, bez mogućnosti da Srbija iznese svoj stav.

Poručuje da ta institucija ne menja odnos prema Srbiji ni posle priznanja da Beograd reformama zaslužuje početak pregovaračkog procesa. Iako je situacija u Srbiji teška, građani, kaže predsednik, nisu ispunjeni mržnjom prema susedima.

Oni koji se godinama bave saradnjom sa Hagom smatraju da je pitanje Šešelja usko povezano sa hrvatskim izborima. Rasim Ljajić ističe da Srbija nije mogla i ne može ništa da uradi, jer su uslovi Tribunala jasni.

"Jedina obaveza koju imamo je da Šešelju ne izdamo novi pasoš, nikakve uslove Srbija nije imala", napominje Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom.

"Ako neko očekuje, kao što piše u Rezoluciji, da se mi svakodnevno ograđujemo od tih izjava, Vlada ništa drugo ne bi radila nego bi svaki dan imala povod da se ogradi od nečije izjave", kaže Ljajić.

Zagreb blokira evropski put Srbije?

Hrvatski premijer nije odgovorio da li će stav Zagreba značiti i blokadu srpskog evropskog puta. Međutim, pojedini analitičari tako čitaju Milanovićevu odluku. Ističu da bi kao članica Unije, Hrvatska morala da regionalnu saradnju izdigne iznad partijskih interesa.

Spoljnopolitički komentator Politike Nenad Radičević ocenjuje da ukoliko Milanović ne dođe na samit u Beogradu – to će biti poruka da Hrvatska u predizbornoj kampanji uslovljava Srbiju na evropskom putu.

Izgledaće da Zagreb tu poziciju koristi baš onako kako je to koristila Slovenija tokom hrvatskog evropskog puta, kaže Radičević.

Ono u čemu su mnogi saglasni – da je varnicama između Beograda i Zagreba, Šešelj dobio vanrednu pažnju. Analitičari smatraju da je reč o prolaznom zahlađenju odnosa, a takvih je bilo u poslednjih deset godina.