Srbija i Hrvatska, prolazno zahlađenje odnosa

Zagrebački politikolog Davor Đenero ocenio je da je Samit premijera centralne i jugoistočne Evrope i Kine u Beogradu po svemu sudeći propuštena prilika za Hrvatsku, s obzirom na ogroman interes koji ima za saradnju s Kinom, a za dijalog Srbije i Hrvatske na najvišem nivou, dodaje, verovatno neće biti prilike do februara iduće godine.

"Hrvatski premijer je očito propustio svoju zadnju šansu za probijanje leda u bilateralnim odnosima, ostaje da vidimo ko će biti akter na hrvatskoj strani koji će prihvatiti taj diplomatski izazov", rekao je Đenero Tanjugu i dodao da će se ta prilika verovatno otvoriti na inauguraciji hrvatskog predsednika.

Smatra da je slučaj Šešelj otežao bilateralnu komunikaciju, ali i istakao da je odlika državnika da i u nepovoljnim okolnostima održavaju dijalog i komunikaciju, da odnosi dve države treba da budu pragmatični.

Prema njegovim rečima, Hrvatska i Srbija, ako žele da razvijaju odnose, moraju da pređu iz igre "nulte sume" na igru s pozitivnim rezultatom.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je da otkazivanje Milanovićeve posete Beogradu nije dobro, jer se stiče utisak da se međusobni odnosi zloupotrebljavaju za unutrašnje političke svrhe, radi sticanja određenih poena na domaćem terenu.

"To se kod nas dešavalo periodično, ne samo sa te strane, i Srbija je ponekad koristila prejaku retoriku i neke poteze koji nisu išli u pravcu poboljšanja odnosa, da bi se homogenizovalo domaće javno mnjenje. Mislim da je to manir generalno u našem regionu", rekao je Popov.

Prema njegovim rečima, sama rezolucija i Hrvatskog sabora i Evropskog parlamenta ne bi trebalo da bude povod za razdor.

"Nemam običaj da branim ni ovu ni bilo koju drugu vladu u Srbiji, ali ovaj put je stvarno vruć kesten Hag prebacio Srbiji bezuslovnim puštanjem Šešelja na slobodu, što je najmanje priželjkivala sadašnja vlast", smatra Popov.

Kako je naveo, to što se prigovara Vladi Srbije da se ne ograđuje od Šešeljevih izjava koje naravno vraćaju u devedesete godine time što se pokazuju teritorijalne pretenzije prema susedima, nije pravi prigovor.

"Ako bi se Vlada stalno ograđivala od njegovih izjava, a on ih često daje, onda bi on dobijao previše na značaju, faktički bi postao institucija kojom bi se bavila Vlada. Sada ograđivati se od svake Šešeljeve izjave mislim da bi bilo krajnje kontraproduktivno i da taj prigovor nije sasvim na mestu", naglasio je Popov.

Naveo je da je i ranije bilo perioda zahlađenja odnosa sa Hrvatskom u slučaju tužbe i kontratužbe dve države za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, kao i zahlađenja odnosa s još nekim zemljama, posebno posle samoproglašene nezavisnosti Kosova.

"Međutim, to su povremene turbulencije koje za izvesno vreme zahlade odnose, čak ih i malo unazade, ali, na svu sreću, to ne traje predugo", istakao je Popov.

Vukadinović: Veštačka tenzija iz Zagreba

Analitičar Đorđe Vukadinović rekao je da se iz Zagreba pomalo veštački sada stvara tenzija povodom oslobađanja i izjava Vojislava Šešelja i da se to čini u interesu predizborne kampanje u Hrvatskoj.

Nesporno je, kaže Vukadinović, da su Šešeljeve izjave provokativne i sam je rekao da su namerno takve jer pokušava da probije medijsku blokadu i dobije prostor i u srpskim i u regionalnim medijima, ali je nesporno i da Šešelj u ovom trenutku ne igra nikakvu ni zvaničnu niti nezvaničnu ulogu u srpskoj politici, niti ima uticaj na nju.

"Činjenica je da njegove izjave ma koliko radikalne bile i zvučale – samo su odraz u ogledalu onoga što hrvatski zvaničnici izjavljuju svake godine redovno, a posebno prilikom obeležavanja godišnjice 'Bljeska', 'Oluje' ili Vukovara", rekao je Vukadinović.

Ocenio je da će pre svega Rezolucija Evropskog parlamenta, pa i Hrvatskog sabora, uticati negativno i na srpsko-hrvatske odnose i na tok i entuzijazam u pogledu evrointegracije Srbije.

"Moguće da će stvar leći nakon ovih žustrih reakcija i nakon hrvatskih izbora, ali mislim da će negativne posledice ostati i da su neki duhovi i aveti prošlosti sada oživeli, manje zbog izjava samog Šešlja a više zahvaljujući reakciji hrvatskih zvaničnika koji su uspeli da izlobiraju i Evropski parlament izglasavajući ovu nepotrebnu, suvišnu, štetnu rezoluciju", zaključio je Vukadinović.