Han: Želim da Srbija ojača

Evropski komesar za susedstvo i pregovore o proširenju Johanes Han završio je posetu Srbiji, koja je njegova prva stanica posle izbora na tu funkciju. Posle sastanka sa državnim vrhom, u ekskluzivnom intervjuu za RTS sumira posetu – šta je Beograd do sada uradio na evropskom putu, šta predstoji i da li usklađivanje sa spoljnom politikom EU znači i sankcije toj zemlji.

Rekli ste da Srbija može da otvori pregovore o poglavljima u narednim nedeljama. Ima li nekih prepreka?

Na dobrom smo putu, o tome smo pričali sa kolegama i prijateljima iz srpske vlade i verujem da ćemo napredovati, ali sve zavisi od mapa puta koje moraju da se predstave i u zavisnosti od toga uslediće naredni koraci.

Da li ste zadovoljni onim što ste videli?

Ono što sam čuo zvučalo je zaista obećavajuće, ali naši eksperti moraju da provere sve izbliza, mada nemam dilemu da idemo napred.

Neke članice insistiraju da se prvo otvori poglavlje 35, koje je u vezi sa napretkom u dijalogu sa Prištinom. Zahteva se napredak u dijalogu. Ima li razumevanja za to što Beograd nema s kim da pregovara, jer u Prištini vlasti nema?

Situacija je jasna, trenutno na Kosovu nema nove vlade, nadamo se da će je biti uskoro. Ali, postoji sporazum o onome što treba da se uradi i ima mnogo tačaka koje možete da uradite sami.

Koje na primer?

Ima nekoliko stvari, ne bih ulazio u detalje, vaša vlada dobro zna šta treba i šta može da se uradi i mogu samo da apelujem da se to uradi, i u zavisnosti od nivoa primene, mi ćemo nastaviti proces.

Srbija treba progresivno da harmonizuje svoju spoljnu politiku sa EU. U intervjuu "Večernjim novostima" rekli ste da se Srbija obavezala da uskladi svoju poziciju sa Unijom u teškim pitanjima kao što su sankcije Rusije. Posle toga, niste bili tako određeni?

Zato što nisam baš tako rekao, ja uvek kažem – reč je o usklađivanju, Srbija mora progresivno da usklađuje spoljnu politiku sa onom u EU i na Srbiji je kako će napredovati, koja je brzina, to odlučuje sama zemlja kandidat.

Ima li Brisel razumevanja za poziciju Beograda, koji je opredeljen za evropski put, ali ima ekonomske veze sa Rusijom?

Mi sve razumemo, ali i ekonomske veze sa EU su takođe veoma jake, mislim da su dve trećine svih stranih investicija u Srbiji iz zemalja EU. Dve trećine uvoza i izvoza ide u zemlje Unije, to su takođe jake veze. Ali, još jednom, Srbija je suverena zemlja, odlučuje sama, i o brzini. Mi pregovaramo, i uvek ima nekih uslova, a ako se ispune, mi smo srećni.

Nedavno ste rekli da će ekonomska pitanja biti stavljena u prvi plan kada je reč o kandidatima za članstvo, a da Unija umesto donacija treba da se orijentiše na investicije. Šta to konkretno znači za Srbiju?

Ja bih voleo da promenim filozofiju odakle dolazi novac – od toga "mi trošimo novac", do toga "mi ulažemo novac". Ulažemo u ljude, regione, zemlje i cilj je da dobijemo nešto nazad. Ne mislim u finansijskom smislu, nego da se poveća blagostanje, poboljšaju uslovi života, da ljudi imaju perspektivu, da poboljšamo život srpskih građana tako što ćemo investirati.

Da li to znači da Srbija mora da ojača svoju ekonomiju i onda postane član EU?

Ja želim da podržim Srbiju da ojača, da promoviše svoju privredu, ekonomski razvoj. Ako zajedno uspemo da privučemo strane investitore da dođu u Srbiju, da kupe postojeće fabrike, ili otvore nove, da otvore radna mesta, to je najodrživiji pristup, zato se za to zalažem.

Zemlje Zapadnog Balkana treba da se i infrastrukturno povežu, međusobno i s EU. Kakva je budućnost regionalnih projekata, koji su predstavljeni pre nekoliko meseci u Berlinu, poput auto-puta Niš–Priština?

Ovo je, verujem, važan pristup, zahvalan sam na toj inicijativi Berlinu i Beču, gde će biti sledeća konferencija. Mora da se ojača povezanost, ako povezujemo zemlje, povezujemo ljude i stvaramo bolje uslove života, što dovodi do održivog mira u regionu.

Rekli ste da ćete sa zadovoljstvom otići na fudbalsku utakmicu Albanija – Srbija sledeće jeseni. Da li je to dovoljno vremena da se spuste tenzije na relaciji Beograd – Tirana?

I više nego dovoljno.