Vicekancelar Nemačke 16. i 17. novembra u Srbiji

Tokom prve Gabrijelove posete Beogradu otkako je pre nepunih godinu dana izabran za zamenika kancelara Angele Merkel i ministra privrede i energetike, predviđena su su dva bilateralna susreta - sa Aleksandrom Vučićem i sa srpskim ministrom privrede Željkom Sertićem, rekao je Tanjugu jedan portparol nemačkog vicekancelara.

Gabrijel i Vučić će, kako se planira, zajednički otvoriti sednicu nemačko-srpskog privrednog saveta, a najavljeno je da će nemački vicekancelar razgovarati i sa predstavnicima nemačko-srpskog udruženja privrednika i susresti se sa apsolventima fonda ''Zoran Đinđić'', stipendistima programa nemačke privrede za zemlje zapadnog Balkana.

Na kraju posete Vučić i Gabrijel bi, prema najavama iz Berlina, trebalo u Beogradu da održe zajedničku konferenciju za štampu.

Šta će Vučić i Gabrijel razgovarati u četiri oka i javno, koji je cilj posete i da li će se na dnevnom redu naći stalne teme - potpuna primena Briselskog sporazuma i traženje krivaca za paljenje nemačke ambasade - koliko će se govoriti o teškoćama nejake srpske privrede, koliko o poplavama u Srbiji, o Rusiji i o raspoloženju Berlina da ''upali zeleno svetlo'' za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja, nije rečeno u Berlinu.

Zato se zna da je Gabrijel, kako je Tanjugu rečeno u redovima njegovih socijaldemokrata, zainteresovan za poboljšanje nemačko-srpske privredne saradnje u vremenu koje dolazi i da je otvoren za nove kooperacije.

Diplomatsko iskustvo govori, takođe, da jedan nemački vicekancelar ne ide u posetu nekoj zemlji bez povoda i razloga, tako da bi se i o motivima i o posledicama Gabrijelovog boravka u Beogradu moglo spekulisati iz različitih uglova, ali uz jednu konstataciju - da Berlin predstavlja jedna od najvažnijih vrata na putu Srbije ka Briselu i da je aktuelna srpska vlada uspela da stvori novi kvalitet u nemačko-srpskim odnosima.

O tome kakvog će gosta na jedan dan ugostiti politička elita Srbije, govori i podatak da je sam Gabrijel ovog avgusta na privrednom delu konferencije o zemaljama zapadnog Balkana istakao da je regionu potrebno više investicija i bolje obrazovanje i ponovio obećanja sa samita Evropske unije u Solunu o evropskoj perspektivi regiona.

Gabrijel je uverenja da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju jednu evropsku perspektivu, ali da pristup EU nije po automatizmu, već je to rezultat dugogodišnjih, dubokih reformi, posebno u oblasti privrede.