Vejvoda: Kad se pogleda svet, Balkan je oaza mira

Odgovarajući na pitanje da li smo u novom hladnom ratu ili na pragu novog svetskog rata, potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda Ivan Vejvoda kaže da je 25 godina prošlo od pada Berlinskog zida i da su se stvari promenile.

"Nema više bipolarnog sveta na dve strane – tada SSSR i zapadni svet. Svet je postao višepolaran. Bez obzira na teškoću izazova, posebno sada sa krizom u Ukrajini, ipak niko ne očekuje, ko ozbiljno analizira, da će doći do svetskog rata", smatra Vejvoda.

Govoreći o stabilnosti Evropske unije, Vejvoda je objasnio da o tome najbolje svedoči odgovor na pitanje upućeno građanima Evrope da li smatraju da je Evropska unija bila dobra za njih.

"Imamo u svim zemljama većine, znači iznad 50 odsto ispitanika koji kažu: 'Jeste bila dobra' i kad ih pitamo zašto, onda kažu: 'Zato što je to zajednica vrednosti demokratije i ljudskih prava i zato što je održala tako dugo mir u EU'", ističe Vejvoda.

Smatra da je Srbija bliža trendovima javnog mnjenja Evopske unije nego trendovima Rusije.

"To pokazuju istraživanja u ovoj zemlji. Tu je negde oko 50 odsto plus-minus podrška ulasku u EU, ne zato što ljudi ne znaju kakve su teškoće – to čitaju svaki dan – već jednostavno znaju da je u EU malo veća izvesnost, malo veći prosperitet i malo veća bezbednost", objašnjava Vejvoda.

Kada se pogleda situacija u svetu, kaže Vejvoda, gde su velike krize, ne samo u Ukrajini i na Bliskom istoku, već sveukupna situacija, "ovo što imamo na Balkanu jeste jedna oaza mira".

"Samim tim, manja je pažnja velikih svetskih centara – kada je negde mir, obraća se pažnja tamo gde nema mira", navodi Vejvoda.

Već trinaest godina ispituje se javno mnjenje deset zemalja Evropske unije, SAD, Rusije i Turske, o međusobnim odnosima, svetskim krizama, očekivanjima graćana.

I ovogodišnje istraživanje potvrđuje čvrstu vezu SAD i EU. Dve strane Atlantika dodatno je približila ukrajinska kriza – ni Evropljani, ni Amerikanci ne žele dominaciju Rusije na svetskoj političkoj sceni.

Ekonomska kriza uticala je pak na stavove Evropljana – dve trećine njih bi da se Unija protiv krize bori jače.

Ipak, ne bi se odrekli članstva u njoj. Od brojeva i statistike, običnog građanina, verujemo, interesuju konkretne posledice.