Moguće prijateljstvo sa Albancima na Kosovu?

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju je ocenio da bi Srbi i kosovski Albanci 2025. godine mogli da budu saveznici i prijatelji, ali da će to zavisiti od poteza koje političari u Beogradu i Prištini budu preduzimali narednih godina, prenosi Tanjug.

Đurić je govorio tokom drugog dana Beogradskog bezbednosnog foruma na panelu "Srbi i Albanci 2025. kao prijatelji i saveznici: kako postići ovo?".

Podsetio je da očekivanja nisu bila tako visoka u vreme kada su počeli razgovori koji su vodili ka dijalogu i istakao da je Briselski sporazum postao neka vrsta "političkog brenda" širom sveta - model za rešavanje kriza, sporazum koji predstavlja uvod u normalizaciju odnosa između dve strane kakvu bi svako želeo.

"Vlada Srbije je učinila jedan korak koji je po svom značaju možda veći od potpisivanja sporazuma - ohrabrili smo srpske zajednice na KiM da učestvuju u parlamentarnim izborima", istakao je Đurić.

Beograd i Priština se, prema njegovim rečima, neće dogovoriti oko statusa, ali moraju da se fokusiraju na rešavanje problema i pozitivne primere zajedničke istorije.

Nemački specijalni izaslanik za jugoistočnu Evropu Ernst Rajhel rekao je da puno pomirenje između Beograda i Prištine nije moguće bez rešenja statusa Kosova, dok šef Kancelarije EU na Kosovu Samjuel Žbogar tvrdi da u Uniji nema dogovora o statusu.

Istovremeno predstavnici Beograda i Prištine govorili su uglavnom o potrebi normalizacije odnosa kao preduslovu da i Srbi i Albanci žive bolje.

Rajhel je naveo iskustvo Nemačke, koja je, kako je rekao, u prošlosti počinila najveći genocid i nanela patnje svetu, a danas je okružena prijateljima i saveznicima.

Nemačka je postigla pomirenje, društvo je prošlo proces suočavanja s prošlošću i prihvatilo gubitak teritorija, rekao je Rajhel.

Rajhel je izjavio i da će pregovori Srbije sa EU o članstvu biti okočani kada Srbija ispuni sve uslove, uključujući normalizaciju odnosa s Prištinom.

Proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, prema njegovim rečima, odvija se paralelno sa procesom pristupanja Srbije EU i to je ono što Berlin želi da održi.

Šef Kancelarije EU na Kosovu Samjuel Žbogar izjavio je da u EU nema dogovora o statusu Kosova, ali da je implementacija Briselskog sporazuma uslov i za proces pridruživanja Srbije, u okviru poglavlja 35, kao i za napredak Kosova, u vidu odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Ocenio je da je možda preterano očekivati da Srbi i kosovski Albanci postanu prijatelji i saveznici, ali da je cilj dijaloga Beograda i Prištine normalizacija odnosa.

Cilj dijaloga Beograda i Prištine je, prema njegovim rečima, pre svega "normalnost" - da se postignu normalni odnosi između Beograda i Prištine, normalna mogućnost pristupanja Kosova EU, normalna situacija na samom Kosovu.

Žbogar je rekao da je proces normalizacije "maraton", koji obuhvata tri faze: prva je bilo postizanje Briselskog sporazuma, druga će biti implementacija, a treća konsolidacija dijaloga, koja podrazumeva povezivanje civilnih društava, medija, angažovanje poslanika i poslovnih ljudi...

Potpredsednica Narodne skupštine Gordana Čomić primetila je da je "ono što smo videli u prošlosti jedna te ista paradigma - srpska i albanska interpretacija istorije".

Viši analitičar Inicijative za evropsku stabilnost Besa Šahini ocenila je da dve zemlje ne mogu biti saveznici ako jedna zemlja smatra da je ona druga njen deo, a glavni urednik prištinskog dnevnika "Koha ditore" Agron Bajrami rekao je da prijateljstvo i savezništvo ne postoje među nejednakima.

"Potrebni su iskreni razgovori o tome gde smo. Sporazum je postignut u nejednakoj situaciji. Srbija je dobila status kandidata i počela pregovore, a Kosovo je u teškoj situaciji. To je dogovor dve nejednake strane", rekla je Šahini.

Bajrani je ocenio da nije realno očekivati prijateljstvo i savezništvo Srba i Albanaca do 2025. godine.

Prema njegovim rečima, potrebno je da se prevaziđe problem statusa.

"Srbija okrenuta dijalogu"

Marko Đurić je ranije rekao da je Srbija okrenuta integraciji i učešću srpske zajednice u radu kosovskih institucija, kao i ka dijalogu i primeni sporazuma čiji je cilj normalan suživot Srba i Albanaca na Kosovu, kao i značaju formiranja Zajednice srpskih opština, prenosi Beta.

Đurić je na sastanku sa specijalnim predstavnikom predsedavajućeg OEBS-a za Zapadni Balkan Žerardom Študmanom i šefom Misije OEBS-a u Srbiji Peterom Burkhardom razgovarao i o primeni Briselskog sporazuma, izazovima koje ona donosi, aktulenoj situaciji na Kosovu i mobilizaciji fondova za projekte koji mogu pozitivno da utiču na promenu uslova života žitelja tog dela Kosova.

Direktor Kancelarije za KiM je sa predstavnicima OEBS-a razgovarao o interno raseljenim licima, omogućavanju njihovog povratka i značajem podrške koju treba dati tom procesu. Bilo je reči i o sudbini nestalih, a predstavnici OEBS-a su kao pozitivan korak istakli nedavno potpisivanje Deklaracije o nestalima.

Deklaraciju su krajem avgusta u Mostaru potpisali predsednici Srbije, BiH, Hrvatske i Crne Gore.