Srbija faktor stabilnosti u regionu

Američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi ocenio je da Srbija postaje izvoznik stabilnosti i da se na pozitivan način priključuje međunarodnoj zajednici, prenosi Tanjug.

Kirbi je izrazio uverenje da će Srbija nastaviti da dobro napreduje ka članstvu u EU.

"Srbija je sprovela važne reforme, 21. januara počela pristupne pregovore, u martu su održani izbori koji su omogućili sprovođenje nužnih reformi, postignut je sporazum s Prištinom, a u julu je održana zajednička vojna vežba više zemalja, među kojima i SAD i Srbije", naveo je američki ambasador.

Srbija je, prema njegovim rečima, dala veći doprinos nego ranije u mirovnim operacijama, čime sve više postaje izvoznik stabilnosti, umesto nestabilnosti.

Navevši da je u nedelju učestvovao u Paradi ponosa, američki ambsador je primetio da je stekao utisak da je, uprkos velikom pristustvu policije, bilo manje netolerantnosti nego ranije.

Kirbi je upozorio na značaj borbe protiv korupcije, koja je, kako je primetio, nanela veliku štetu Ukrajini i dodao da je važno i da Srbija ne bude energetski zavisna od jedne opcije.

Takođe, i šef Delegacije EU u Beogradu Majkl Davenport ocenio je da Srbija sistematski napreduje ka EU i da će takvo opredeljenje biti potvrđeno 8. oktobra, kada će Evropska komisija predstaviti izveštaj o napretku.

"Važno je da je Srbija napravila izbor, strateški izbor, počela pristupne pregovore u januaru i da napreduje na sistematski način", rekao je Devenport na četvrtom Beogradskom bezbednosnom forumu.

Ambasador EU je naglasio da nije izgubljen nijedan dan u pregovaračkom procesu, i pored toga što su u Srbiji u martu održani izbori, i dodao da nema sumnje da će proces biti nastavljen.

Davenport i Kirbi su govorili na panelu na kojem je Konstanca Štelcenmuler, viši transatlantski saradnik Nemačkog Maršalovog fonda SAD predstavila u Beogradu izveštaj o transatlantskim trendovima za 2014. godinu.

Srbija nije u fokusu spoljne politike SAD

Prisustvujući forumu profesor političkih nauka Univerziteta Obern iz SAD Džim Seroka rekao je da Srbija više nije u fokusu spoljne politike SAD, što je dobro jer Beogradu daje mogućnost da lakše i slobodnije odgovori na izazove.

Američki profesor rekao je da je pažnja SAD usmerena na druge krize i da globalno stanje bezbednosti iz ugla SAD je ozbiljno problematično.

"Po prvi put, koliko se ja sećam, SAD su suočene sa tri do četiri bezbednosnih problema istovremeno - Ukrajina, Sirija, istočno kineski prostor, Libija, Irak. Imamo veoma ozbiljnu situaciju", rekao je Seroka.

Na pitanje da li Srbija može dugoročno ostati neutralna, Seroka je ocenio da takva pozicija nije loša, i da neutralnost Srbije ne utiče na bezbednost EU i NATO.

Seroka je podvukao da je najavljena poseta Vladimira Putina Beogradu dobra vest.

"Plašim se da će komunikacija u odnosma SAD i Rusije biti prekinuta, te je dobro da ima zemalja sa kojima razgovara Moskva", istakao je profesor Seroka.

Moricen: Srbija u EU za pet do deset godina

Hans Moricen je, komentarišući ukrajinsku krizu, rekao da kriza u Ukrajini ne utiče toliko na Srbiju i Zapadni Balkan, koliko na baltičke zemlje i Poljsku.

Moricen primećuje kako Srbija uspeva da se drži neutralno po tom pitanju.

"Srbija ima dobre odnose sa Rusijom, vezuje ih istorija, a pošto deo građana želi da uđe u EU i NATO, uspeva za sada da ostane neutralna", rekao je Moricen koji je učesnik četvrtog Beogradskog bezbednosnog foruma.

Moricen kaže i da je Zapadni Balkan relativni faktor stabilnosti u Evropi, koja se, dodaje, prilično sporo širi ka Srbiji.

"Za ulazak u EU biće potrebno vreme, možda i prethodno članstvo u NATO", istakao je Moricen i naglasio da Srbija može da postane članica EU za pet do 10 godina.

Ocenjući bezbednosnu situaciju u svetu, navodi da Amerika više nije supersila, što je posledica činjenice da je "rastrzana na tri strane".

"SAD hoće da se koncentrišu na Kinu i Aziju, jer su do sada Evropu videle kao mirno mesto. Međutim, to se promenilo sa dešavanjima u Ukrajini i sada se nekako SAD vraćaju na Evropu. Ali u isto vreme imamo dešavanja na Bliskom istoku i formiranje Islamske države, što je sve došlo neočekivano", objašnjava Moricen.

Na prvom panelu Beogradskog bezbednosnog foruma, a na temu "Teoretisanje o sećanju-bezbednosna mreža", bilo je reči o uticaju prošlosti na donošenje odluka o sukobu na Kipru 1974, ali i raspadu bivše Jugoslavije i tome kako su zaraćene strane na različit način videle iste događaje.

Svilanović: Srbija teži ka EU jer želi pravnu državu

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović izjavio je da su građani u Srbiji i regionu svesni da članstvo u EU neće rešiti sve njihove probleme uključujući ekonomske, ali i dalje teže ka tom članstvu jer se nadaju životu u zemlji u kojoj postoji vladavina prava.

"Rekao bih da postoji svest u regionu da dok se zemlja približava EU, na putu kroz pregovore i procese probližavanja, postaje bolja. To je stav koji dele građani u svim zemljama, sa ciljem da dobiju zemlju u kojoj žele da žive u godinama koje dolaze", istakao je Svilanović.

Svilanović je objasnio da je Savet za regionalnu saradnju tu da pomogne zemlajama da se pridruže EU i NATO ako žele.

Komentarišući rezultate istraživanja na temu transatlatnskih trendova za ovu godinu, koji su izloženi na panelu na kojem je govorio, Svilanović je izrazio uverenje da ta istraživanja reflektuju tenzije koje vidimo oko Ukrajine, ali i dubok trag ekonomske krize u zemljama oko nas.

"Svi smo pogođeni krizom. Kriza je teško pogodila sve građane šire Evrope, a ne samo članice EU", ocenio je Svilanović.

On je objasnio da članstvo EU daje zemljama regiona bezbednu luku pred svim spoljnim izazovima uključujući bezbednosne kojih, kako je ocenio, sigurno ima.

"Ima bezbednosnih izazova u regionu, a i onih koji dolaze spolja ili se reflektuju na region", rekao je on.