Markotić: Sporazum o manjinama mora da se poštuje

Markotić je u intervjuu Tanjugu rekao da to pitanje u praksi nije rešeno, iako je Sporazum o zaštiti nacionalnih manjina, kojim je ono obuhvaćeno, na snazi gotovo 10 godina.

Povodom debate podstaknute time što je predsednik Srbije nedavno Bunjevcima uručio knjige na ćirlici, Markotić kaže da pitanje udžbenika spada u osnovna prava, jer je to pravo na obrazovanje.

"Ono nije rešeno svih ovih deset godina što se tiče hrvatske nacionalne manjine u Srbiji. Ako ne osiguravate finansijska sredstva za školovanje jedne manjine znači da im uskraćujete prava na obrazovanje", istakao je Markotić.

Prema njegovim rečima, matična država, Hrvatska i Hrvatsko nacionano vijeće, uskakali su sa svojim sredstvima, mada nisu to morali prema postojećim ugovorima koji su na snazi".

Iako o poreklu Bunjevaca postoje različite teorije u Srbiji i Hrvatskoj, zbog čega, kako kaže, to pitanje treba ostaviti naučnicima, hrvatski ambasador je dodao da bi trebalo jednako postupati prema svim manjinama.

"Onog trenutka kada jednu manjinu favorizujete, diskriminišete ostale", dodao je Markotić.

Prema njegovim rečima, Republika Srbija je finansirala jedan udžbenik na hrvatskom jeziku, ali postoje i drugi i oni se pokrivaju ili sredstvima Hrvatskog nacionalnog vijeća ili Republike Hrvatske.

"Ključno je da se Sporazum mora da se izvršava, ako smo ga potpisali i ako je na snazi 10 godina", dodao je Markotić i naveo da je Hrvatska za udžbenike za srpsku manjinu za 2014. godinu izdvojila oko 100.000 evra, dok je za hrvatsku manjinu u Srbiji potrebno izdvojiti znatno manji iznos.

Markotić je najavio da će se sledećeg meseca sastati Mešovita komisije za sprovođenje Sporazuma o zaštiti nacionalnih manjina.

"Stabilini i korektni odnosi"

Govoreći o bilateralnim odnosima dve države hrvatski diplomata je ocenio da su oni stabilni i korektni.

"I dalje imamo neka otvorena pitanja, ne bih rekao da imamo probleme u odosima", rekao je Markotić.

Prema njegovim rečima, otvorena pitanja datiraju od pre 20 godina.

"Ona se možda ne rešavaju tempom koji bismo mi hteli - da to bude brže, da se odjednom reši - ali se ipak malo pomalo rešavaju", rekao je Markotić, dodavši da je ključ u češćim susretim Mešovitih komisija koje već postoje.

Markotić je rekao da je Hrvatska "glavni advokat" proširenja EU na ceo region, jer nije normalno da u centru Evrope postoji prostor koji nije "pokriven" Unijom, a koji je, kaže, oduvek gravitirao ka EU.

Markotić je još jednom odbacio kao špekulacije tvrdnje da će Hrvatska da uslovljava Srbiju preko EU kako bi izdejstvovala najbolja rešenja za neka bilateralna pitanja.

"Više puta je ponovljeno da se bilateralna pitanja neće iznositi kao uslov za prijem Srbije u EU, ako se, naravno, radi o čistim bilateralnim pitanjima", dodao je hrvatski ambasador.

"Ako se, međutim, radi o bilateralnim pitanjima koja su ujedno i pitanja usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u tom slučaju se pravna tekovina u celini mora prihvatiti. To su prošle sve zemlje, prošla je Hrvatska koja je sedam godina pregovarala i to je nešto o čemu se ne raspravlja , nešto što se jednostavno mora uraditi", napomenuo je Markotić.

Kako je precizirao, u odnosima Srbije i Hrvatske to su pitanja zaštite nacionalinih manjina, koja su deo osnovnih prava i Poglavlja 23 u pregovorima sa EU.

"Hrvatska ispunjava obaveze prema povratnicima"

Na kritike Koalicije udruženja izbeglica da Hrvatska ne čini dovoljno da reši probleme izbeglih Srba i Srba povratnika, te da krši ljudska prava i ne suočava se sa ratnim zločinima počinjenim nad Srbima tokom sukoba 90-ih, Markotić odgovara da su ta pitanja bila deo procesa pridruživanja Hrvatske Uniji i da je posle strogog monitoringa zemalja-članica i EK donet zaključak da Hrvatska ispunjava obaveze i standarde.

Markotić ističe da se u Hrvatsku vratilo 133.000 predstavnika manjina, uglavnom Srba.

"Obnovljeno je ukupno 150.000 objekata i stambenih jedinica (pripadnika svih manjina), koje su bile potpuno ili delimično uništene, a u procesu povratka zbrinuto je 32.000 porodica, a 8.200 u programu stambenog zbrinjavanja", navodi Markotić.

Markotić je napomenuo da je u vraćeno 19.200 objekata uglavnom pripadnicima srpske manjine i ostalo je za povraćaj samo 39.

Kao što vidite, stvari se ipak razvijaju u pozitivnom smeru", kaže Markotić.

Prema njegovim rečima, Hrvatska je samo ove godine za proces povratka izbeglica i prognanih izdvojila 40 milona evra.

"Stvari se razvijaju, možda neko nije zadovljan tempom kojim se stvari rešavaju, ali se rešavaju", dodao je Markotić.

Kada je reč o procesuiranju ratnih zločina, Markotić podseća da je do sada pravosnažno završeno 580 postupaka. Takođe, pokrenuto je nekoliko hiljada postupaka za krađe, razbojništva i druge prestupe, koji su u međuvremenu okončani i ljudi osuđeni.

"Ono što se možda ne zna jeste da je protiv više od 100 pripadnika oružanih snaga Hrvatske pokrenut postupak za ratne zločine", dodao je ambasador.

Presuda u pocesu pred Međunarodnim sudom pravde zbog tužbe Hrvatske protiv Srbije za genocid i srpske protivtužbe, kakva god bila, neće, prema njegovim očekivanjima, bitnije narušiti odnose dve države.