Bundesrat izglasao: Srbija je sigurna zemlja

Odluka Bundesrata da je Srbija zemlja sigurnog porekla znači da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani, premda se pojedinačno mogu potvrditi i da se postupak za povratak azilanata u domovinu skraćuje, prenosi Tanjug.

Pored Srbije, zemljama sigurnog porekla proglašene su i Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Zelenim svetlom Bundesrata, posle saglasnosti Bundestaga, nema više nikakvih prepreka na putu primene zakona kojim se i definitivno potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenjem zahteva za azil.

Nemački demohrišćani su želeli da se na listu slobodnih zemalja stave i Albanija i Crna Gora, ali su se socijaldemorkate tome protivile.

Organizacije za zaštitu izbeglica i ljudskih prava kritikuju, međutim, plan za proširenje liste takozvanih sigurnih zemalja i ukazuju na diskriminaciju Roma u balkanskim zemljama.

Prema podacima savezne vlade u Berlinu, prošle godine je od 22.000 zahteva za azil građana Srbije, Bosne i Makedonije, svega 60 zahteva odobreno, pokazuje statistika.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je pre nekoliko meseci najavio da će tim zakonskim izmenama tri meseca posle dobijanja statusa azilanta ti ljudi imati pravo na pristup tržištu rada, dok su do sada morali da čekaju godinu dana, po sticanju azilantskog statusa.

Problem lažnih azilanata, koji su u Nemačku hrlili zbog socijalnih privilegija i para, pretio je pre par godina da ugrozi bezvizni režim Srbije sa EU.

Kada je, međutim, reč o azilantima iz Srbije, pre par godina su čak i ministri zah tevali da se zbog povećanog broja lažnih azilanata iz Srbije i Makedonije preispita bezvizni režim tih zemalja sa državama članicama EU.

I dok su nemački mediji pisali o "eksploziji" broja srpskih i makedonskih azilanata u Nemačkoj, statistika je pokazivala jasne podatke da je, recimo, u januaru 2010. godine bilo 68 zahteva za azil iz Srbije, a u septembru dve godine kasnije čak 1.395 zahteva za azil.

Za Nemačku su time nastajali visoki troškovi. Prema nemačkim računicama, jedan odrasli podnosilac zahteva za azil, bez dece, pri prosečnom trajanju postupka od dva meseca, dobija oko 700 evra, plus troškove za povratak u zemlju.