Proces proširenja EU ne sme da se zaustavi

Dugogodišnji komesar za proširenje EU Ginter Ferhojgen, koji je svojevremeno pripremio teren za prijem država centralne i istočne Evrope, smatra da EU, ukoliko ozbiljno razmišlja o svojoj budućoj ulozi u svetu, nema alternativu politici proširenja.

"Ideja evropskog jedinstva pripada svakoj naciji u Evropi i zato pitanje koja država može da bude deo procesa ne zahteva odgovor zasnovan na milosrđu, već činjenici da sve evropske nacije imaju jednaka prava da, ukoliko dele vrednosti i ispunjavaju uslove, mogu da postanu članice", rekao je Ferhojgen.

Podsetio da su sukobi na Kosovu, a danas taj utisak pojačava i kriza u Ukrajini, stvorili široko uvernje da mir u Evropi nije nešto što se podrazumeva, te da je proces evrointegracija jedini instrument koji može da garantuje dugoročnu stabilnost.

"Suština EU je u miru. Da, ona ima veze sa ekonomijom, vladavinom zakona i prosperitetom, jer mir nije sve, ali ničega nema bez mira. EU je pre svega, dakle, mirovni projekat", istakao je Ferhojgen.

Prema njegovim rečima, proširenje se ne može koristiti kao žrtveni jarac kada se objašnjavaju uzroci ekonomske krize unutar EU, jer bi ta kriza, kako je uveren, bila još dramatičnija da pre jedne decenije nije primila nove članice.

"Moramo da promenimo svest i koncentrišemo se na suštinu. Proširenje nije nešto što možemo ali ne moramo da uradimo, ono prosto mora da se nastavi ako ima država koje žele da se učlane", rekao je Ferhojgen.

S druge strane, postoji zamor i predsednik Evropske komisije ne stavlja proširenje visoko na svoju agendu. Možda je tačno da proširenja EU neće biti u narednih pet godina, ali to ne znači da ne treba da bude politike proširenja, istakao je nemački diplmata.

Pravila za pristupanje EU su se, kako je konstatovao, poslednjih godina promenila, jer zemlje kandidati sada imaju pokretnu metu i pooštrene uslove, međutim suština ostaje nepromenjena - ukoliko postoji progres na terenu, biće i pozitivnog odgovora Brisela.

Konferenciju su otvorili predstavnici koorganizatora konferencije Centra za spoljnu politiku i fondacije "Fridrih Ebert", a direktor te nemačke fondacije u Srbiji Hajnc Albert Hutmaher konstatovao je da su budućnost procesa proširenja EU i ekonomski oporavak Zapadnog Balkana duboko povezani, te da je, zbog te činjenice kao i nestabilnosti i turbulencija u EU i na njenim granicama, nemoguće dati precizan vremenski okvir za taj proces.

"Ukrajinska kriza je fundamentalno promenila bezbednosno okruženje i za nju se mora naći mirno rešenje, a mogu da tvrdim da će ishod imati dubok uticaj na budućnost Zapadnog Balkana", rekao je Hutmaher.

Hutmaher je istakao da u samoj EU postoji niz izazova, koji, ako ne budu rešeni, mogu dovesti do raspada Unije kakvu poznajemo danas.

Sa druge strane, države Zapadnog Balkana moraju da, prema njegovim rečima, prođu kroz duboke reforme i proces pomirenja, jer to je preduslov stabilizacije regiona i nastavka procesa ekonomskog oporavka koji ima punu podršku EU.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović je, povodom poruke iz Brisela da u narednih pet godina neće biti proširenja, konstatovala da će zemljama Zapadnog Balkana faktički biti potrebno više od pola decenije da se pripreme za članstvo, tako da ta poruka, upućena unutrašnjoj publici u EU, ništa suštinski ne menja u ovom regionu.

Iako postoji zamor od proširenja, a Brisel multiplikuje procedure i pooštrava kriterijume, zemlje Zapadnog Balkana ne treba, prema njenim rečima, da odustaju od članstva u EU i treba da nastave da rešavaju unutrašnje probleme i probleme u međusobnim odnosima.

Joksimovićeva je ocenila da Srbija, kada je reč o rešavanju otvorenih regionalnih pitanja, najbolje napreduje budući da je dijalog sa Prištinom u toku, iako na tehničkom nivou, a da je situacija ozbiljnija kada je reč o odnosima unutar BiH i problemima sa kojima se suočava Makedonija.

Ohrabruje, međutim, kako je konstatovala, poruka nedavnog berlinskog samita, kojim je ublažen utisak da je Nemačka najveći kočničar proširenja i pokazano je da će ta država i nadalje ekonomski pomagati regionu.